ГОСПОДОВО ПИСМО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГОСПОДОВО ПИСМО

Причали смо о онима који нас

не воле

невешто срицали одбрану љубави

претварали се у побуњенике

испред којих је непријатељ испречио

високи зид метафоре

На брзину смо се преобукли у песнике

и говорнике

исто тако склонили псовке

међу сигурније речи

и лукавије гласове

Опуштена лица спокоју огледала

без концентрације и жеље за позом

 похитала су да нам се начуде

да нам се наругају

Чула се шкрипа пршљенова

рика звери

једном опсенару причињавао се цвркут

не знајући да је то глас огледала

кога није издало стрпљење

На врху језика Господ је писао писмо

својим помоћницима

објашњавајући у њему звери

опсене и цвркут

На крају смо се сетили колико моћи

превара крије у себи

и пожурили да на пошту однесемо

Господово писмо

Песма из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ (Светови, Нови Сад, уредник Јован Зивлак, 1994.)

(По овој песми је названа Мандићева песмозбирка „ГОСПОДОВО ПИСМО“, која је објављена 1994. године у преводу Драгана Мравовића на италијански.)