СЛИКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СЛИКА

Једни предмети на слици су у-век

једни

а други оно што нису

што би хтели да знамо о њима

у брбљивом опису пре-причљивог

и доконог

разговора са чулима

са сваким чулом посебно

са седмим чулом

Узбуђења и панични страх не мењају

слику

она је огуглала на трикове и не-разумевања

није јој ни важно што је замењују с оним

што се не види на њој

По-стоји

упркос  туђим не-постојањима у себи

увек довољно влажна да заведе

увек паметно заводљива да на миру остави

све

којима се допадају друге слике

На њој сваки предмет има своју дневну собу

у којој може да може и не може

Слика је трошна множина

не-прихватљиво јединство искомпликованих

једноставности

Песма (стр. 21.) из књиге УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР (Просвета, Савремена поезија 2000, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000)