ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПРЕКОР
Ова
песма је
Прекор
Упућен
самом себи
И
Пожуди
за писањем
Док се
сав узневерен крећем
Кроз
његову маглу
Непровидну
тајну
С
којом природа баца чини
На
своје надуло лице
Од
олова
Мастила
Графита
Кетриџа
Докле
с тим лудовањем
У непрозирности
И
надутости
Између
бачених чини
Као
(за)клетвама
И
заклињањима
У
празна осећања
Која
нас деле од нас самих
И
наших сулудих пожуда
2018.
Нема коментара:
Постави коментар