ЗОРАН М.МАНДИЋ
ЋУРКОВИЋЕВ ТИТО
(Писмо актуелном директору апатинске Гимназије
„Никола Тесла“)
У „ери“ мојих „малих наслова“,
или микроесеја, како их неко назва, увек сам осећао присуство јарке жеље да
напишем нешто о ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ. Вођи, углавном српских, партизана у Народно
ослободилачкој борби, која се одвијала током Другог светског рата, од 1941. до
1945. године, на територијама које су по његовом завршетку обједињене у
државотворном крилу Федеративне Народне Републике Југославије. Нисам, при том,
тежио да у том писању о њему и партизанима, у чијим редовима се борио и мој
отац мајор Мане Мандић (1914-1957), самерим, „искројим“ и „сашијем“ текст приче
у формату Титове биографије, или, хагиографије. Желео сам само да покренем
иницијативу да се са Титовог портрета на мозаику, који је, академски сликар
ДУШАН ЋУРКОВИЋ (1923-1985), осамдесетих година прошлог века, на површини од 12
м2, веома креативно замислио, технички урадио и поставио на чеоном зиду изнад
хола у новој згради апатинске Гимназије „Никола Тесла“ – помери, лево, или
десно, горе, или доле, портрет Николе Тесле, који је, у техници уља на платну,
насликао академски сликар Нино Кустурица, а који тужно и неразумно прекрива
Титов портрет урађен по фотографији познатог партизанског фотографа – Жоржа Скригина.
И да се са тим померањем легенда Титове историјске личности ослободи из канџи
непромишљене политичке неумности, коју су својевремено иницирали и заступали
којекакви локални душебрижници из партијских редова владајућег Савеза
комуниста. Ова иницијатива треба да уклони и вео са класичне владавине незнања
с којим је једно вредно и драгоцено уметничко дело, годинама и деценијама, било
буквално заробљено.И, онемогућено да из свог пуног израза – засија сјајем и
језиком своје целовите композиције. И, да се у тој операцији исправљања
неправде учињене једном уметничком остварењу - сачува и рехабилитује, како
Ћурковићев мозаик са Титовим ликом, тако и Кустуричин портрет Николе Тесле,
кога поштује и обожава, не само, потписник овог текста, него и и скоро цео
Апатин, као, по многима, након суровог и злочиначког изгона и прогона Срба из
Хрватске - највећи лички град у Србији. Иначе, ДУШАН ЋУРКОВИЋ, као аутор
поменутог мозаика, за живота словио је за једног од најцењенијих и најпризнатијих
југословенских академских сликара диљем Европе. У Апатину се обрео „трбухом за
крухом“ стигавши у њега са породицом, а у коме се запослио на месту професора
ликовне културе у средњој Машинско-техничкој школи, који је обављао до
изненадне смрти. У сећање на Душана Ћурковића апатинска Гимназија је, након
његове смрти, основала ликовну колонију
са његовим именом, која је нажалост после неколико година престала са радом.
Слике Душана Ћурковића налазе се у музејским и приватним колекцијама широм
Европе. Време је како би то сликовито рекао Черчил, да се једном заувек,
ослободи све неправедно заробљено и неослобођено, као и Титов лик испод
Теслиног портрета и то усред слободарске традиције једног малог подунавског
града какав је Апатин.
П.С.
Био бих веома срећан када бих
присуствовао операцији ослобађања Титовог портрета на мозаику Душана Ћурковића. И ОСЛОБАЂАЊА ЈЕДНОГ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА од његове накарадне и противправне преправке. И то највише из разлога што сам био један од његових најближих сарадника, како
у процесу тумачења његовог ликовног дела, тако и у поступку настанка, израде и
постављања његовог поменутог мозаика са именом – ЋУРКОВИЋЕВ ТИТО. Склон сам да
верујем да ће садашњи директор апатинске Гимназије ову операцију успешно
започети и окончати.
2018.
Нема коментара:
Постави коментар