ПЛАТНИ СПИСАК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЛАТНИ СПИСАК

(Мали есеј о хоботници и аутохтоним сортама белих вина)

            У реалном животу постоје такозване осетљиве ситуације, које су стриктно везане за платне спискове њихових креатора. Осетљивост тих ситуација ситуирана је у строго поверљивом кругу разнотоних опасности , увелико конципираних и акционо пројектованих,  да изазивају, и производе, класичну зависност за – све учеснике, илити „играче“ у том ланцу „пословних“ и персоналних веза и обавеза. У смислу да наручени посао његов прихватилац мора сто одсто да обави, односно изврши – у одређеном задатом року. И да за (не)извршење одговара својом главом. И главама своје породице.

                Платни спискови у савременом турбулентном свету су најопаснији књиговодствени документи, који обједињују владавину криминалних повезивања у свим сферама свакодневног живљења и пословања. Њихову „златну подлогу“ одређују „парајлије“, као неприкосновени наручиоци опасно осетљивих послова. У које су често умешани и „прсти“ из највиших: државних, политичких, дипломатских и међународних владиних и невладиних кругова. И, то без обзира о чему, и о којим трансакцијама се ради. Да ли о прању новца, или, о „бесцаринском промету“: оружија, дроге, лекова, ауторских права и интелектуалне својине.

                Владари „платних спискова“ су углавном она врста психолошких типова, која је себи уврзла у главу да су они богом дати кровни делиоци: истина, слобода и правде. Много више и височије од држава и њених политичких и репресивних: апарата, алата и механизама. А, међу којима увек имају добро селектоване: узданице, јатаке и „заштићене сведоке“. Нарочито, из редова оних, који наводно и бескомпромисно брину о „независности“ правосудних органа.

                Зато никада не треба сметнути са ума да у случају изненадних поремећаја персоналних односа – наручиоци остљивих и опасних послова, прво што потежу против својих неверних и издајничких „узданица“ јесу – „платни спискови“. И то са отисцима многих пипака накачених и прикачених на њих и њихове карике. Метафорички та слика је најближа лику хоботнице. За чије пипке, испржене на маслиновом уљу, кажу да су веома, по укусу, цењени кулинарски специјалитет. Који се сјајно уклапа када га „заливате“ са неким од високо категорисаних „сувих“ белих сортних вина. И, није важно одакле сеже њихово географско порекло. Да ли из Србије, Француске, Португалије, Италије, или Шпаније. Важно је да је реч о аутохтоним сортама. За чије винограде и „винарије“ својим капиталом – гарантују чувене „парајлије“.

Последњи дан јуна господње 2019.