11. јул 2019.

КРАТКИ СПОЈ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

КРАТКИ СПОЈ

            Кратки спој је, што би рекли врли „стручњаци“ – прекид на везама. „Негде је пукло“, волела је да каже моја, по мајци - бака Сава, с оним њеним, обавезним коментаторским додатком: „ да ништа више није као пре“. Као пре Другог светског рата. Али, и после те крваве светске грозоте. Када су на важна места државних послова дошли неучесници у четворогодишњим ратним збивањима. Ратни профитери. Незналице, преваранти, неписмењаковићи, лаици и фолиранти. Који су све жене из виђенијих и добро стојећих предратних грађанских породица у свом суседству – силовали. И направили им невину копилад.
                Њима за та злочинства нису судили успостављени „народни судови“. Нити су их јавно стрељали, као што се то чинило, и чини, у Народној Републици Кини. Неки од њих су чак и унапређени. Постали су слободни и недодирљиви. Ето, зашто је „кратак спој“ – „кратак спој“. И, прекид, пре свега, са „чистом памети“.
                Нажалост и данас је тако. Ма, како се и колико бранили од те истине. И њених „ванбрачних полуистина“.
                Кратак спој, колико метафорички описиван, толико и поредбено сведен – највише наликује гардеробном формату кратких панталона. Из чијих ногавица вире „девастирана“ ратничка колена и неиздепилиране длаке. Које ником не сметају и поред силних јуриша на њих. Зато се, слободно може рећи, да су и те кратке панталонице и неиздепилиране длачице – „кратки спојеви“. Илити, неповезани редови величина и вредности, као тековина нове државе. Њеног федеративно социјалистичког поретка. И, новог „јединствено збратимљеног“ друштва.
                Дакле. Није „кратки спој“, само, - прекид електричне струје. Који настаје када под екстремним теретом леденог снега – падне неки далековод. Нарочито у сеоским срединама брдовитих крајева. Или, пукне нека високонапонска жица.
                Кратки спој је и када пукне „жица“ у глави. Или, се распадне довод(ник) крви у њу. Због: загушења, зачепљења и заглављења – крвних угрушака алијас „тромбова“. Од триглицрида и лошег холестерола. Тада долази до бучног „пуцања“. Као, оно, код филмског „О.К. корала“. Као, ономад у Сарајеву. Када је Гаврило Принцип морао да исправља „ствари“. И заврши посао. Због кога су, уз част „светлим“ примерима изузетака, на испиту срамно пали: страшљивци, тремароши, слабићи, плашљивци, па и – кукавице. Речју – све „ситна боранија“, да би се помињала у тексту овог антиратног „малог наслова“.
                Кратки спој је, дакле, да поновим – гори од сваког политичког атентата.



Последњег дана екстремно претоплог јуна господње 2019.

Нема коментара:

Постави коментар