ЗОРАН М. МАНДИЋ
КРАТКИ СПОЈ
Кратки спој је, што би рекли
врли „стручњаци“ – прекид на везама. „Негде је пукло“, волела је да каже моја,
по мајци - бака Сава, с оним њеним, обавезним коментаторским додатком: „ да
ништа више није као пре“. Као пре Другог светског рата. Али, и после те крваве
светске грозоте. Када су на важна места државних послова дошли неучесници у
четворогодишњим ратним збивањима. Ратни профитери. Незналице, преваранти,
неписмењаковићи, лаици и фолиранти. Који су све жене из виђенијих и добро
стојећих предратних грађанских породица у свом суседству – силовали. И
направили им невину копилад.
Њима за та злочинства нису
судили успостављени „народни судови“. Нити су их јавно стрељали, као што се то
чинило, и чини, у Народној Републици Кини. Неки од њих су чак и унапређени.
Постали су слободни и недодирљиви. Ето, зашто је „кратак спој“ – „кратак спој“.
И, прекид, пре свега, са „чистом памети“.
Нажалост и данас је тако. Ма,
како се и колико бранили од те истине. И њених „ванбрачних полуистина“.
Кратак спој, колико метафорички
описиван, толико и поредбено сведен – највише наликује гардеробном формату
кратких панталона. Из чијих ногавица вире „девастирана“ ратничка колена и неиздепилиране
длаке. Које ником не сметају и поред силних јуриша на њих. Зато се, слободно
може рећи, да су и те кратке панталонице и неиздепилиране длачице – „кратки
спојеви“. Илити, неповезани редови величина и вредности, као тековина нове
државе. Њеног федеративно социјалистичког поретка. И, новог „јединствено
збратимљеног“ друштва.
Дакле. Није „кратки спој“, само,
- прекид електричне струје. Који настаје када под екстремним теретом леденог
снега – падне неки далековод. Нарочито у сеоским срединама брдовитих крајева.
Или, пукне нека високонапонска жица.
Кратки спој је и када пукне
„жица“ у глави. Или, се распадне довод(ник) крви у њу. Због: загушења,
зачепљења и заглављења – крвних угрушака алијас „тромбова“. Од триглицрида и
лошег холестерола. Тада долази до бучног „пуцања“. Као, оно, код филмског „О.К.
корала“. Као, ономад у Сарајеву. Када је Гаврило Принцип морао да исправља
„ствари“. И заврши посао. Због кога су, уз част „светлим“ примерима изузетака,
на испиту срамно пали: страшљивци, тремароши, слабићи, плашљивци, па и –
кукавице. Речју – све „ситна боранија“, да би се помињала у тексту овог
антиратног „малог наслова“.
Кратки спој је, дакле, да
поновим – гори од сваког политичког атентата.
Последњег дана екстремно претоплог јуна
господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар