ЗОРАН М. МАНДИЋ
СВЕ НА ОВОМ СВЕТУ
(Мали есеј о: месту, сврси, смислу, Јуди,
проф. др Стојану Богадовићу и Сергеју Муравјеву)
Пишући, мада бих радије у први
план овог малог есеја истурио квлификацију – „смишљајући“: почетак текста
смештеног испод наслова „Све на овом свету“, хтео сам да се опробам у творењу
наративног обруча о есејморфном промишљању „свега што на овом свету има место,
сврху и смисао“. И, што се стилски унутар тог српског језичког „обруча“ може
допуњавати - именима и презименима оних појава, које то заслужују. Као што су:
Јуда, савремени српски песник порф. др Стојан Богдановић, или руски сликар
Сергеј Муравјев.
И, одмах да се у тој накани,
одмакнем, илити, боље речено – измакнем од сваколиких очекивања, да ћу се у
овом текст(ић)у, што је у деминутиву волео да каже један мој, нажалост
блаженопочивши, књижевни пријатељ – сместити у фотељу дежурног: есејисте,
коментатора, колумнисте, или превејаног критичара. Не, нећу то учинити ни по
коју цену од било којих очекивања и ишчекивања. Једноставно, остаћу у првом
реду одбране само својих идеја. И, то оних у којима сам се напрсно вратио
коришћењу муниције из запостављеног арсенала ироније. Па, када је тако – ево да
почнем са операцијом „отварања новог поглавља“ у кругу територије на којој
суверенство, над њом, припада мојим „малим насловима“. И, ако Бог да да се то
поглавље одмах и „затвори“ с читалачком љубави само мојих верних читалаца, а не
с оштрицом „бритве“ неке сулудо изражене самовоље.И њене „слободе“. Која
наликује оној с којом ЕУ увек поставља нове захтеве. Изводеће их из станишта
„права и слобда“ сталних проширивања оних „старих“. Крутих и пристрасних. Са
применом „дуплих стандарда“.
Наравно да овај „мали
видовдански наслов“ није ни политикантска колумна о непримерном нефер понашању
ЕУ. Зато се, одлучно враћам уводу у овај текст:
„Све на овом свету има неку
сврху. И неки смисао.“ Па, зато џаба оном и куле и градови, који у свему само,
за себе, тражи најбољег: саветника, судију, или рецензента,а, да се, при том,
сам понаша и показује, као најгори „голи“: калкулант, циција и пиздун.
Онај, који никада неће разумети,
а камо ли, изговорити истину да Јуда није био издајник, већ да је, само,
показао на оног ПРАВОГ, без кога овај СВЕТ данас, као ни јуче и сутра, не би
имао своје –МЕСТО,СВРХУ, СМИСАО и ТРИ ПРСТА.
Део опсега тог неразумевања је и
констатација по којој су „најгори“ увек апсолутно најгоре: уштвице, пицајзле,
пришипетље, увлакачи, јебиветри, дркаџије, улизице, трупци (балвани) и продане
душе. Тако да им због тако дијагностикованог здравственог поремећаја - тела
поваздан безглаво базају од тачке „А“ до тачке „Ш“. Зато, таквима не треба
приближавати приче о вредностима саденутим испод имена и презимена, рецимо - проф. др Стојана Богдановића, или Сергеја
Муравјева. Јер, не вреди – зато што неће ништа: ни разумети, ни осетити.
На Видовдан господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар