1. јул 2019.

СВЕ НА ОВОМ СВЕТУ







ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕ НА ОВОМ СВЕТУ

(Мали есеј о: месту, сврси, смислу, Јуди,
проф. др Стојану Богадовићу и Сергеју Муравјеву)

   
                Пишући, мада бих радије у први план овог малог есеја истурио квлификацију – „смишљајући“: почетак текста смештеног испод наслова „Све на овом свету“, хтео сам да се опробам у творењу наративног обруча о есејморфном промишљању „свега што на овом свету има место, сврху и смисао“. И, што се стилски унутар тог српског језичког „обруча“ може допуњавати - именима и презименима оних појава, које то заслужују. Као што су: Јуда, савремени српски песник порф. др Стојан Богдановић, или руски сликар Сергеј Муравјев.
                И, одмах да се у тој накани, одмакнем, илити, боље речено – измакнем од сваколиких очекивања, да ћу се у овом текст(ић)у, што је у деминутиву волео да каже један мој, нажалост блаженопочивши, књижевни пријатељ – сместити у фотељу дежурног: есејисте, коментатора, колумнисте, или превејаног критичара. Не, нећу то учинити ни по коју цену од било којих очекивања и ишчекивања. Једноставно, остаћу у првом реду одбране само својих идеја. И, то оних у којима сам се напрсно вратио коришћењу муниције из запостављеног арсенала ироније. Па, када је тако – ево да почнем са операцијом „отварања новог поглавља“ у кругу територије на којој суверенство, над њом, припада мојим „малим насловима“. И, ако Бог да да се то поглавље одмах и „затвори“ с читалачком љубави само мојих верних читалаца, а не с оштрицом „бритве“ неке сулудо изражене самовоље.И њене „слободе“. Која наликује оној с којом ЕУ увек поставља нове захтеве. Изводеће их из станишта „права и слобда“ сталних проширивања оних „старих“. Крутих и пристрасних. Са применом „дуплих стандарда“.
                Наравно да овај „мали видовдански наслов“ није ни политикантска колумна о непримерном нефер понашању ЕУ. Зато се, одлучно враћам уводу у овај текст:
                „Све на овом свету има неку сврху. И неки смисао.“ Па, зато џаба оном и куле и градови, који у свему само, за себе, тражи најбољег: саветника, судију, или рецензента,а, да се, при том, сам понаша и показује, као најгори „голи“: калкулант, циција и пиздун.
                Онај, који никада неће разумети, а камо ли, изговорити истину да Јуда није био издајник, већ да је, само, показао на оног ПРАВОГ, без кога овај СВЕТ данас, као ни јуче и сутра, не би имао своје –МЕСТО,СВРХУ, СМИСАО и ТРИ ПРСТА.
                Део опсега тог неразумевања је и констатација по којој су „најгори“ увек апсолутно најгоре: уштвице, пицајзле, пришипетље, увлакачи, јебиветри, дркаџије, улизице, трупци (балвани) и продане душе. Тако да им због тако дијагностикованог здравственог поремећаја - тела поваздан безглаво базају од тачке „А“ до тачке „Ш“. Зато, таквима не треба приближавати приче о вредностима саденутим испод имена и презимена, рецимо -  проф. др Стојана Богдановића, или Сергеја Муравјева. Јер, не вреди – зато што неће ништа: ни разумети, ни осетити.

На Видовдан господње 2019.

Нема коментара:

Постави коментар