СМОКВИН ЛИСТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СМОКВИН ЛИСТ

(Мали есеј о скривању и сраму)

                Смоквин лист се у равни метафоричке флоре провлачи од постанка старозаветне библијске књиге „Постанак“. У којој се наводи да су, након догађаја, у Еденском врту, са „јабуком“ и „змијом“ – Адам и Еве започели са скривањем најинтимнијих места на својим телима. Потпуно несвесни да ће временом, много касније, старогрчки и римолатински вајари та „места“ истицати као део својих уметничких достигнућа, Вајајући њихове „апликације“ дословно у природним величинама (димензијама), као најпознатије примере еротских „алата“. „Одговорних“ за постанак Света. И светова.

                Тако је започела ера ритуалног скривања свега што ће ирационално подстицати судбину јава и ескалације будућег срама / стида - људи. И на његовом еволутивном путу развијати га до крајносних граница појма греха – мушког и женског. Наравно - змијског и јабучног. Али, не наравног, већ смешног, ако се проповеда и тумачи да је Бог створио човека, као материјалну основу за стварање и буђење – нематријалности сексуалног нагона. Као пројектоване потребе у коју су укључена сва човекова чула и осећања/емоције. Уз опипљиво невидљиву унутрашњу помоћ главних органа човековог телесног бића – срца и мозга. Са њиховим комуникацијским и управљачким: сензорима, импулсима, синапсама... И, све то за стварање, или, прозводњу, органских „струја“ ниског и високог напона. А, након што се „утичница“ удене/утакне у тачно позиционирано шалтерско место. При чему се с њиховим спојем ствара, већ поменута, органска „струја“ ниског и високог напона, позната као – узбуђење.

                Остварење тог струјног и драматично узбудљивог „процеса“ блиско је - сцени на којој сликари, попут Ван Гог или Милорада Бате Михаиловића, умачу своје четке (кистове) у одређену боју. Те, када се, након њеног наношења на подлогу будуће слике - ставара нелажни високонапонски утисак присуства „струје“, као узбудљиве магије оствареног ликовног дела. И то, без потребе за скривањем њеног чина испод, или, иза – СМОКВИНОГ ЛИСТА.

                Без даљег проширивања текстуалне материје - тематског круга, или, квадратуре, расправе започете  у овом „малом наслову“, поднасловно представљеном, као „мали есеј о скривању и сраму“ – скоро да би било довољно додати још, само, садржину једне реченице:  „Данас највише смоквиних листова користи се  по неуропсихијатриским клиникама, азилима и заточеништвима у којима се, или, где се, под разноразним: дијагностичким, терапијским и медикаментским „опсадама“,  штићеници муче. Тугујући – изнутра. Иза – СМОКВИНЕ ЗАВЕСЕ. У ишчекивању – ВИЗИТЕ. Или – СМРТИ. О, којој уопште не умеју да - размишљају. А, камо ли, да је: призивају, изазивају, или дозивају, као било који облик – ПОМОЋИ.

Четвртак, 6. јуна господње 2019.