ЗОРАН М. МАНДИЋ
ВЕТАР
Ветар
Мој
насушни
Цичи
Пичи и
Скичи
Као
огладнели
Пас
И не
боји се
Конкуренције
У лику
Кошаве
са
Карпата
Нити
буре с
Панонског
мора
И све
то у времену
Које
као да је
Због
силовања
Било
на
Дугогодишњем
Издржавању
Затворске
казне
Па сада
никако
Да се
снађе
На
слободи
И
објасни разлику
По
којој се
Како
ми рече
Један
песник
Од
невремена
Можеш
склонити
Али из
времена
Немаш
куд
И све
то док
Мој
насушни ветар
Цичи
Пичи и
Скичи
По
овој све
Равнијој
и
Депресивнијој
Војвођанској
Равници
У срцу
Србије
Написано у Србији 13. новембра господње
2019.
Нема коментара:
Постави коментар