ЗОРАН М. МАНДИЋ
МОРАО САМ
Морао
сам
Много
тога
Да не
памтим
Да
заборављам
Да се
не бих
Превише
уживео
Уљуљкао
у
Живот(у)
У
покрет руке
С
којом може
Да се
упали мрак
И све
претвори
У црни
Маљевичев
Или
било чији
Црни
квадрат
У једну сигурно
Од
најопоријих
Асоцијација
Подсећања
На
атмосферу
Смрти
Морао
сам зато
Понекад
да
Излазим
из себе
Како
бих
Нахранио
и напио
Моје
изопштене
Напуштене
Гладне
и жедне
Забораве
Моја
несећања
Моја
непамћења
А људи
мисле
Да је
све другачије
Да је
све њихово
На неодређено
Време
Све
Ама
баш све
Колико
и како
Они желе
и хоће
Само
за себе
Зато
морам да
Заборавим
и те
Несрећнике
Којима
иронично
Посвећујем
ову
Песму
која ће се
Певати
Одозго
и одоздо
Када
их буду
Односили
Из
њихове
Себичности
и
Неостварености
Уочи Великог дана обележавања
Свете Петке господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар