ЗОРАН М. МАНДИЋ
НИСАМ ФИЛОЗОФ
Нисам
филозоф
поручује
глас из мене
онај и
онакав каквим се
неки
тобожњи писци
представљају
а и
зашто
бих
када
пишем колико осећам и црпим
оно
изнутра
које
ми дотура књиге да читам
колико
могу да их бирам
подносим
и одбацујем
као
оно што ме не додирује споља
Нисам
филозоф
понављам
слушајући
сопствени глас
како
ме упозорава
Не
поверавај се ником
јер се
поверавање
на
крају претвори у нешто
горе
од насиља над самим собом и
над својом
искреношћу
а ако
баш мораш онда се
шифровано
исповедај рецимо
пред
вратима на којима шифровано
пише само велико ћирилично
слово
Ч
Ч као
чуло
Ч као
част
Ч као
чему
јер
тако раде нефилозофи
невидљиви
прави песници
који
најбоље од свих могу да лете
и лете
у срцу
љубави
мислима
сновима и
речима
и то
без страха од конкуренције
ђавола
и смрти
такви
се не преписују и не дописују
као
што се
СРПСКИ
НЕ ПИШЕ ЛАТИНИЦОМ
док
изгладнели једва преживели
српски
војници
после
Албаније
искрцани
у луци у
Бизерти
парадним
кораком марширају да би
поздравили
француску заставу
Зато
овај попесничени нефилозоф
поручује
из ове песме да
Срби
нису Хазари и да
никада
неће проћи као они те да се
зато
џаба надају сви
који
такав исход сањају и желе и
вековима
жуде за њим
2018.
Нема коментара:
Постави коментар