ИЗМЕЂУ ПИСМА И ПЕСМЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗМЕЂУ ПИСМА И ПЕСМЕ

Шта ће вам писмо ако могу да напишем

Песму

која покрива све накане и дилеме

Писмо уме да умори до бола

превртљиво је и склоно преварама

његови неискривљени текстови

потпуно су безвредни

као и веровање да је текст у стању више од

звука који је научио да се одвоји од тела

У песми можеш све оно што је у писму

немогуће

Можеш да се испружиш на скупоценом тепиху

потпуно наг

те да усред своје нагости отвориш прозор

врата од утробе

У песми можеш да ослушкујеш једнако

слатке и киселе мирисе свог

Тела

 Можеш да лижеш госта у чинима вина

потонулог  објашњењима које чаше казују

устрепталим запреминама

Песма је лака прича о савршенству

док је у писмима све бачено на једну карту

да се уземљиво приграби као одбрана од самог

Себе

Од уједљивих и инсектних гадова

Шта ће вам писмо усред белог дана

пребледелог услед астматичних напада

од којих се буди усред ноћи откривајући је попут

жене неприпремљене за

Љубав

За другу чашу вина

За другу музику

Песма је сигурнија чак и  ако се у њој

понашаш као свиња   

која несметано једе себе у

Огледалу

И испија твоје црно вино из музгавих

Брбљивих чаша

Песма (стр. 75-76) из књиге „МАЛИ (П)ОГЛЕДИ“ (Књижевна општина Вршац (КОВ), Вршац, 2006, уредник Петру Крду, књигу препоручују академик Миодраг Павловић и Јован Зивлак)