ПАЊ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПАЊ

На пању комшија сецка

свињске гркљане

које касније у великом лонцу

кува као храну за своје псе

да боље и продорније лају кад већ

не знају да певају и звижде

На пању  су се пре појаве

гиљотине

јавно одсецале људске главе

у средњем веку онако како су

о томе одлучивали сурови

инквизицијски судови

Пањ је у извесном смислу увек

представљао мање узвишење

на које су се пењали они који су

желели нешто узвишено да дохвате

рецимо теглу са слатким од шљива

са ормара на којем је мајка чувала у

војничким редовима поређане дуње

чији је мирис обожавала

на југу Србије поред неких путева

могу се видети пањеви крајпуташи

у чијем дрвету је непознати нардони вајар

наивно урадио одређене композиције

са ликовима војника

који симболизују разна сећања

на времена рата и мира у којима је

стравично страдао велики број

српских мушких глава

Српски домаћини су пањеве користили и

као међаше за означавање граница

њихових њива

ливада и других поседа

2018.