ВРАТИЛЕ СУ МИ СЕ СУЗЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВРАТИЛЕ СУ МИ СЕ СУЗЕ

Увек је добро

иако баш не знамо колико

када ти се нешто врати

поврати

кажем својој новој песми у

лице тек изронило на

врху њеног стабла

у крошњи

од пене и паучине мисли

с којом одлучих да јој удахнем

живот

да учиним

да јој срце весело закуца и

почне да расте

да продише од нестрпљења своје

коначности

А прво што изговори

та моја нова песма

након што јој се отворише очи

беше питање

А шта ти се то песниче вратило

повратило

пре него што је моје лице

изронило из твоје загонетне мсили

Сузе

сузе су ми се вратиле

рекох

дрхтање које ми протресе

тело

душу

биће

са онтологијом која се изучава

на универзитету чуда и сензација

Сузе

понових

протресоше и време протекло

од смрти моје мајке

у којем сам прво престао а потом

заборавио да плачем

А све је личило на земљотрес

који је тада док је мајка умирала

долазио са свих страна

А она је усред тих удара била тако мирна

усредсређена на свој одлазак

који је сама нацртала

Песмо

на твојој белој полеђини

2018.