РОМАНЕКСНА КЊИГА ПРИЧА О НЕБЕСКОМ КРАЉУ ПТИЦА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

РОМАНЕКСНА КЊИГА ПРИЧА О НЕБЕСКОМ КРАЉУ ПТИЦА

(Рале Нишавић: ОРАО ЗМИЈАР, Бистрица, Нови Сад 2017)

            Књига прича ОРАО ЗМИЈАР познатог новосадског новинара, писца и издавача РАЛЕТА НИШАВИЋА (1946), доноси слике, готово филмски повезане, са имагинарног „путовања“ кроз детињство, као „опште и место и време“ сваког човека. Аутор је употребом та два, по антрополозима најзаначајнија и најважнија, одредишта људског живота, настојао да сугестивно метафорички имагинира слике, фајлове и фолдере процеса физичког, интелектуалног и моралног одрастања човека, пре свега детета, као базичне онтолошке основе за комплексни развој личности, оспособљене и спремне да се у будућности укључи у свеколики систем друштва, као, друштвене, етичке, социјалне и економске заједнице, без обзира на ком степену развоја се она нашла, и налази, у књижевном описивању, или историјским, антрополошким или социолошким истраживањима. Аутор је идеју књиге утемељио, чак и педагошки, на пластичном поређењу света људи са светом птица.

                Пет прича, утканих у ткиво ове књиге, заједно и ретроактивно постављених у том језички богатом и за најмлађе прилагођеном, писаном ткању, чине бајковито испричану басну на чији је наративни трон, као централна личност, васпостављен Орао Змијар, илити, „краљ“ штитоноша, контролор, коректор и надзорник „несамерљивих висина на небу на коме се он осећа као у свом дому, или, сопственом гнезду, на гранама крошњи огромног бора, или чемпреса, негде на неосвојивој планини...“, како то Бранко Ристић сликовито истиче у прилогу свог рецензентског штива.

Приповедачка динамика здања ове заједнице прича, есејморфног карактера, у многоме личи на дух и на ДНК класичног романа, односно на ону врсту прозне, фабуларне и реторичке, тензије, која текући кроз ткиво тих пет повезаних прича, подсећа на велеградску булеварску мрежу повезница, главне са бочним и осталим споредним улицама приповедања, обухватајући чак и наставке одређених спонтаних дигресија. А, све у оквиру правца приповедања о збивањима и догађајима, који чине и репрезентују живот фауне, у књизи фокусиран на обзоре и границе света птица, као територије једне од вешто профилисаних „саставница“колоплетних вибрација и дистонација басноликог амбијента и бајколике атмосфере животињског света.

Речју, ова, пре свега, читалачки занимљива књига, се може означити као покушај реафирмације феномена хармоније, која комуникацијски влада у узбудљивом свету птица: грабљивица, играчица и певачица, а из које, као ноте, са партитура из кајданке појединих Вивалдијевих композиција на тему радости доласка пролећа, одзвањају звуци „космичког весеља“ у „чаробној гори – Загори“.

Нишавић је портретски Орла Змијара конципирао, као веома поштовану „личност“ животињског „царства“ и то, не само, као „краља“ његових птица, већ и као јединку коју са великим уважавањем цене и подржавају и други припадници „разнотоне и разнобојне“ фауне (гмизавци, козе, лисице шакали, зечеви...), који живе у пишчевим (песниковим) „планинским стрминиама“, над којима је и сам, као дете, у сновима, летео и лебдео у „красотама небеских висина“, а, на крају, чак, како то аутор истиче са апострофираним пијететом, и радознала деца, тек стасала за укључивање у процесе обуке за стицање разноликих знања, техника мишљења и бројних радних навика и животних искустава.

На крају, овог текста, треба посебно истаћи да ову романексну књигу прича, са набојем мноштва педагошких натукница и примера из употребе културе језика, красе колористичке илустрације Данијеле Трзине, академске сликарке, које су урађене са много шарма сликарског, пре свега, цртачког умећа, како би ову књигу могли да читају и у својој машти досегну и почетници читања – они најмлађи, који су тек кренули путем слова и замршеним стазама разумевања написаног, насликаног и нацртаног.

                                                                 

БЕЛЕШКА О АУТОРУ:

РАЛЕ НИШАВИЋ (1946, Острељ, поизнад Бијелог Поља),познати новосадски новинар и писац, аутор је великог броја песничких и прозних књига, сликовница и књига за најмлађе. Књиге и појединачни новински и књижевни текстови превођени су му на више страних језика (руски, грчки, македонски, турски, словеначки, мађарски, словачки, русински, румунски, јерменски...). Приређивач је и уредник више антологија српског и светског песништва. Приредио је изборе из песништва: Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја... а аутор је избора „Чика Јова за најмлађе“ који је објављен у више издања. Дугогодишњи је новинар и уредник у угледном дечијем листу „Невен“ чија  редакција је била у систему Новинске куће Дневник у Новом Саду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на катедри за руски језик и књижевност и стекао звање професора.За изузетна новинарска остварења добитник је награде Јаша Томић, коју традиционално додељује Удружење новинара Србије са седиштем у Београду. Од 1993. године  власник је и оснивач Издавачке куће Бистрица у Новом Саду, која је до сада објавила преко 1200 наслова домаће и светске књижевности.