БЕЗ БРИГЕ, ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕЗ БРИГЕ, ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА

Без бриге, ђубриште времена

Има своје споменике од

мермера и свиле. Од фуснота.

Аутобиографија. Камењара

Обученог зеленом маховином.

Ослободити се оклопа на брзину уз пут,

Искочити кроз прозор захукталог воза.

Имати смелости за кафкијанску огуљену

Кресту ускрслу посред темена. Одбацити оклоп

Нечег од јуче, од данас, себе, куда?

Паланка заудара на поноћни урин

За зидом железничке станице.

Отуда прете са умрлица

Јунаци, обешени губитници

Без ограда и задршке, окачени

као лагер листе у напуштеним

складиштима.

На кога су чекали,

Ако је воз протутњао?

Песма (стр.12.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)