ЗОРАН М. МАНДИЋ
НАСТУПАЈУ ЧИЊЕНИЦЕ
Наступају
чињенице,
Њихов
оквир сија као реденик
На
сунцу. Било је то, ипак
Сметилиште
језика. Прљаве пропорције
позирају
отуда. Плишане меце
увијене
у завоје. Ручници
са
извезеном поруком: „Добро јутро“
Прогања
ме јеловник неког
Ресторана
напуштеног намах у страху.
Дух
наше куће на гласу.
Језик
његов штампан на
најфинијој
хартији уз обавезан превод.
Он
нека куда из себе из свог
Уоквиреног
станишта. ОК! Вир
који
га усисава удавио је и Византију.
Падају
метеори, али куд нестаје светло
Хоћу
да знам. Шта остаје за светлом?
Песма (стр. 14.) из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција
Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац,
2011)
Нема коментара:
Постави коментар