ЈЕДИНИ ЖАНР СУ РЕЧИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈЕДИНИ ЖАНР СУ РЕЧИ

Заболе ме за куће

Њиве и аутомобиле

Навучен сам на поезију

На жанр* речи

Из којих све цури

Осетљивост

                               Љубомора

Непристајање

На победу

На само једну лопту

Ни на само један пораз

На само једну лопту

Пристајем само

Земљину лопту  

Која страшно шкрипи

Док се окреће

Која ми ствара несвестицу

До бесмисла

Зато ме заболе за

Истраживања на Марсу

За лажна искрцавања

Како неки кажу

На Месецу

Јер и тако сам се већ

Уселио у урну

У којој не морам да се бријем и

Усисавам прах пепела

У који сам се претворио

Као Нико који никада

Није постао Неко

И претворио се у прах

Пепела

Заболе ме и за

Жанр речи

Јер после мене многих

Од њих неће бити

Заболе ме и за

Контроле штете и

За отказе

Јер све су то јадни

Опсесивни поремећаји

Од који пати и поезија

Када не пристајеш

Када напишеш текст о

Царству новца

Привилегија и корупција

Када ти се захваљују они

Који су наводно прочитали

Твоје ненаписане текстове

Зато повлачим речи

По којима су оне једини жанр

Јер ни за њих

Ја

 ЗММ

Нисам једини жанр

А и зашто бих

Када ме заболе и за то

*(p. genere) род, врста; сликарство и приче са темама из свакидашњег живота

С краја године господње 2018.