ЗОРАН М. МАНДИЋ
ОКВИРИ, ЈЕДВА ГРАНИЦЕ, БАЧЕН ШИЊЕЛ
Оквири, једва границе, бачен шињел
Неко би казао, сужен видик –
Машински строј – унутрашњост провалије
наизглед ружно место из чијег
обруча искачу пријатељи, људи чије
понашање каткад наличи нестрпљивим
гробарима
Шта претпоставити пролазности?
Живот? Да ли је то довољно?
Ни најхрабрији не помишљају да
Победе оквир
Неухватљиви тон мандолине
О, да, душе
Песма (стр.7.)
из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез,
књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)
Нема коментара:
Постави коментар