ЛАЈАЊЕ НИЈЕ ШАПУТАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЛАЈАЊЕ НИЈЕ ШАПУТАЊЕ

(О политици лајања)

Данас  људи

Лају више од паса

И поред тога што знају

Да лајање није шапутање

Њихов лавеж

Продорно се разлеже из

Високих представничких клупа

До највиших зона децибела

Онако опорно и стресно

Какао плаћени утеривачи страха

Раде свој посао дубоко до костију

До сваког нервног завршетка

У којима је бол саградио своја

Последња упоришта и утврђења

Шапат је нешто друго

Добро увежбани говор

Улизица и увлакача

Који имају азиле уместо својих домова

Који ни под притиском ниских зарада

Не одлазе изван граница

Своје добрано олајане отаџбине

У чијем најпрљавијем блату су до грла

Кумовски умешани

Иако се и сами престрављено боје

Лавежа разјарених звери

Стварних и измишљених у западњачким

Хорор филмовима

У много чему сличних незадовољном

Човеку који лаје на своју неоствареност

Који бесни на сваки туђи па и на

Најмањи успех

Који на крају смртоносно уједа себе

За срце и са пеном из уста понире у своје

Богочовеково илити антрополошко

Непостојање

Јануара 2019.