НАЈВИСОЧИЈА КУЋА У ВАСЕЉЕНИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАЈВИСОЧИЈА КУЋА У ВАСЕЉЕНИ

(О ЗЕМАЉЦИМА И МАРСОВЦИМА)

Још увек ми се у глави

Врте слике

Како смо мој брат и ја

 Могли да саградимо кућу

Височију од оне планине на

Марсу

Да надмашујући њених

Двадесет пет километара висине

Поставимо нови рекорд у нашем

Соларном систему

Могли смо али нисмо или

Нам се се није дало од Бога и

Оних других околности

Које се обично испрече када не иде

Када нема ко ни са чим да подмаже

Подлогу

На којој се подиже споменик

Градитељима и њиховим

Неимарским идејама

Кућа је затвор говорио је мој брат

Непотребно улагање ако већ

Имаш добар и удобан кревет

У коме можеш да сањаш до миле воље

Колико Земљу која се уз стравичну

Шкрипу окреће око себе и Сунца

Око много других небеских детаља

Толико да сниш и загонетни Марс

На коме се ништа мање

Ни незагонетније

Не дешава оно што и на шкрипавој

Земљи

Пренасељеној планети с пролазношћу

Њених неспретних насељеника

Огрезлих у кругу себичних емоција

Које се у месту врте око себе

И своје осе

А и шта ће вам кућа

Ниска или висока

Да ли

Да се затварате међу њене зидове

У

Квадрате и запремине њезине

Додавала је у тој расправи

Наша мајка речи

Као прилог њеној пристрасној

Подршци мом брату а њеном сину

Зато не качите се за ствари

Шугавог материјалистичког света

Поготово  да би обарали неке

Бесмислене рекорде

Јер коначно

Сваком човеку је довољно само

Једно једино место

У чију заветрину ће унети свој

Удобни кревет

А јести може и стојећи

Као слон или жирафа

А плакати и смејати се може и висећи

Као наги облак или онај у панталонама

Којег је тако у својој поезији крстио

Владимир Владимирович Мајаковски

И све то да ли је лирски јунак

Ове моје песме

Имао или немао

Кућу височију од оне планине на Марсу

Са својих двадесет пет километара висине

Највисочијег чуда у нашем соларном

Систему

На Бадњи дан господње 2019.