ЗОРАН М. МАНДИЋ
РЕЧ ДВЕ О ПЕСМИНОЈ БОЛИ
ОД АВИТАМИНОЗЕ
(Читање дијагнозе из књиге
Историја болести песме)
Усред
сваке мисли
Песме
Постоји
одређено жариште
Авитаминозе
Зато у
њима треба да буде
Места
за књижевно ткиво
Друге
врсте
Које
ће на том потесу бити
Независно
као неки облик
Антибиотика
или као
Суверена
допуна пропуста
У
њеној исхрани и градњи
Песминој
А све
се то догађа зато што
Свака
песма има
Одређене
проблеме
Занатске
Поетичке
Језичке
Идеолошке
па и
Политичке
природе
Али
ако се има добар или
Добро
изграђен залет у њу
Онда
може далеко да се скочи
И
песник
И
песма
При
таквом скоку песма може
У
потпуности да се користи
Духом
своје поетичке азбуке
Којих
има више чак
Неколики
У свим
другим околностима
Најгора је она песма која
Не зна да се залети да би скочила
Далеко
Која се не креће и зато стално
Тапка у месту
Као њен стари
Болесни
Офуцани и превазиђени мит
Четвртак/18.07./
господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар