ВИДОВДАНСКИ БЕЧ 1914

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВИДОВДАНСКИ БЕЧ 1914

(За Гаврила сваки пут на Видовдан)

Беч није

Београд

У Беч колико знам

Никада није долазио

Малолетни Гаврило

Принцип

На начин како то чинише

Никола Тесла

Вук Стефановић Караџић

Урош Предић и
Паја Јовановић

Најскупљи српски сликар

Свог времена који је чак и

Умро у њему

Бечу

30. новембра 1957. године

Као један из врха по значају

Европског академског

Реализма

Али ова видовданска

Прича о Бечу

Није написана због потребе

Сажимања грађе за лирски

Портрет Паје Јовановића

Као ни за онај о

Адолфу Хитлеру

Који је пре него што је

Постао нациста

Радио у Бечу

Као молер и сликар

И живео боемски у њему

Од социјалне помоћи и дела

Пензије његове сироте мајке

У неким несигурним подацима

Наводи се да је Хитлер у Бечу

Насликао најмање три своја

Акварела

А о Србима у Бечу

Нарочито о онима из његовог

Грчког кварта

Најбоље се обавестити

О томе у књизи готово

Идентичног наслова коју је

Написао некадашњи председник

Српске академије науке и уметности

САНУ

Историчар уметности

Дејан Медаковић

У војноисторијском музеју у

Бечу налази се полуаутоматски

Пиштољ белгијске производње

Fabriquue Nationale M Browing 1910

С којим је Гаврило Принцип у Сарајеву

На Видовдан 1914. године

Усмртио Франца Фердинанда и

Његову супругу

Али поента овог текста није да

Буде на силу другачији

Од текстова написаних

О Бечу другим рукама

С барутом и без барута на њима

Већ оно да читаоци у њему пронађу

Трунчицу сличности што је

Ненасилно другачији

А да потом пронађу у томе

Своја (о)сећања и то баш о Видовдану или

На Видовдан

Мада је тешко писати о томе

Као и причати о свему прочитаном о

Истој теми која глувонемо одбија

Да то сама о себи

(У)чини

Уверена у свом престраху и

Бојазни да ће је неко заувек

Обрисати са интернета или

Бацити у канту за смеће у

Војноисторијском музеју

Видовданског Беча

Понедељак, 22. јула господње 2019.