ЗОРАН М. МАНИЋ
ЦВРЧАК И МРАВ
(Лирска клацкалица по Езоповом одборењу)
Цврчак
је
Дете
ироније и немара
Празноглав
колико и бесан
Што
није мрав
Марљив
и организован
Као он
Али
превише приљежан и
Приземан
и
Преблизак
гравитацији
Да га
и слепац може
Ципелом
згазити
Док се
креће тамо-амо
Да
скупи летину и
Прикупи
зимницу
Цврчак
је читав живот
Био
весели талентовани
Лупеж
Члан
странке зелених и
Европског
друштва еколога
Дворска
будала
Која
се издавала за
Пи-ара
природе
Важног
пријатеља
Макијавелија
и Деда Мраза
Затим
за
Лиценцираног
маестра
За
излежавање
За
трубадура
Виолинисту
Са
скупоценим
Инструментом
из Кремоне
Па чак
и за озбиљног
Песника
Који
ће ваздан чврчећи цврчати
У сну
и на јави
Пред
Деда Мразом и децом
Која
га нестрпљиво чекају да их
Обрадује
Цврчак
је увек
У
животу
На
забавама
Добар
стилиста
Иако
немарљив и неспособан
Да
макар један дан буде
Мрав
Побрине
се за залихе
Сопствене
зимнице
И у
његовом вредном
Огледалу
Сагледа
свој празњикави
Лик
Како
изгледа само
Музикални
приордољубац
Омиљено
певушило илити
Нико
Мерено
и самерено
Дуплим
светским критеријумима
И
стандардима
По
којима је ипак понајбоље бити
Цврчак
А само
понекад мрав
Уз сво
његово поштовање
У поподневној половини
дригог јунског уторка
господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар