ЗОРАН
М. МАНДИЋ
НАЦРТАНИ
СВЕТ ДВОЛИЧНИХ ОГЛЕДАЛА
На цртежима
пригушеног, иако наглашеног колорита, са асоцијацијама на ликове из Борхесовог
Приручника фантастичне зоологије, ДРАГАН
НЕШИЋ је покушао да имагинира једну непознату слику света, кроз који он
ходи у свом сну. И чини то кроз лавиринт огледала у којима ни највећи
алхемичари не могу да препознају свет који нас дволично окружује насиљима: демократије,
мимикрије или таутологије. И квалификује за све веће промене у нама или изван
нас. Ти исти цртежи могу да се коментаришу језиком два чувена полихистора старе
Хеладе, њеног највећог судије уметности Аристраха, или њеног
најпакоснијег критичара Балијуса, али логиком чисте ликовне перцепције из које
њен инетерпретатор парафразира своје знање, по којем је цртеж темељ сликарства… Цртеж, који настаје главом и руком цртача без
употребе дијаепископа и компјутера. Цртеж, као плод универзалне ликовне алхемије,
онај, који легитимише у правом светлу сликара и учи нас да никада није било,
нити ће бити да лош цртач може бити добар сликар. Речју, ДРАГАН НЕШИЋ је на
својим цртежима показао колико је добар сликар.
БИОГРАФИЈА СЛИКАРА

Драган Нешић је, како то у
једном од својих текстова примећује Зоран М. Мандић, сликар, који се и у
нештафелајном сликарству огласио запаженим успесима, а пре свега самосталним
изложбама (инсталацијама, перформансима
и меил-артовима).
А, то може, само, стваралац, високе културе, ликовне ерудиције и модерног
интелектуалног мишљења. Сликар који уме суптилно да управља својим раскошним
креативним духом и светодуховским привилегијама.
НАПОМЕНА
Самосталну
изложбу под насловом ЦРТЕЖИ И СЛИКЕ у Галерији Центра за културу Вук Караџић у
Лозници, Саве Ковачевића број 1. и у простору Музеја Јадар у Лозници, Пашићева
25, 2004. године отворио је књижевник ЗОРАН М. МАНДИЋ из Сомбора.
Нема коментара:
Постави коментар