ГОЛИ МРТВИ ВЕК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГОЛИ МРТВИ ВЕК

1.

Овај век је простији

од своје негације

У његовом загрљају се распада све

суза

пренапрегнути бетон

сан

Љубав је одавно у безбојном праху

нема дрхтања

ни када кољу

ни када се чека на клање

Песницима говоре да је бесмислено

описивати бесмисао

Упућују их на друге

физичке послове

захтевају мировање

2.

Посустале су и снажне речи

Усправним метафорама више се не верује

Сталних епитета о белини

пути

дана

пшенице белице

више нема

боје су искључене

све су безбојне

Пометња је и међу бројевима

Симболи су у паници

руше се знамења векова

3.

Клонуло је срце оловке

заједно ће га са хартијама

рукописима

ишчекивањима

у дубоку јаму

Утрнули и зли језици

сенке се склониле

Пада непозната мисао