ФИЛИП

                           Икона Светог Георгија, рад сликара Уроша Предића, 
                                                у капели дворца Фантаст у Бечеју.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ФИЛИП

Ова песма је једна из

Мог циклуса наслова са

Именима и презименима

Мандић

Андреј

Зоја

Томашевић

Циклус у коме размишљам о

Суштини именовања и њихових

Значења која сам желео да претворим у

Причице о себи и другима иако свестан да

Песма не трпи препричавања нити да је  

Ни једна од њих класично препричвљива

Зато што је поезија рефлекс мисли и звука

Час на јави а час у сну чак и у оним

Причама с којима је мајка успављивала дете

А Филип

Филип је онај који по старогрчком предању

Воли коње а није коњокрадица

Филип је заштитник као и Свети Георгије који

Са узјаханог коња убија аждаху

Неман налику на змаја и крволочног

Гмизавца

У том имену оца Александра Македонског је

Ратник освајач који је наредио градњу

 Чувене Александријске библиотеке и

Мит у најужем кругу историје

Миљеник богова

Аристотелов ученик

А у овој нашој све бржој до невровања и

Колико научног толико и филозофског чуђења

Дигиталној епохи Филип већ

У пеленама смишља трикове и достигнућа с

Којима ће се прикључити Андреју и Зоји

Кога ето већ на почетку обожавају пчелице

Његовог деде и прадедове овчице

За веровање је да ће Филип као

Заштитник ове песме и њеног циклуса постати и

Несумњиви настављач алхемичарске магије у

Претварању туге и сете у радост