ДРОН

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДРОН

(О какофонијским камуфлажама намера злочиначких умова)

                Ево и дрон је ситигао да покуша да се „угура“ међу моје „мале наслове“, као да су у питању квалификације за неко европско, или светско првенство у ватерполу, кошарци, или фудбалу... Подстицај за то вероватно лежи у чињеници што је та „зујалица“ све популарнија у јавности, међу сензацијама: суперсоничних и невидљивих авиона, борбених хеликоптера са невероватним фантастичним перформансама, беспилотних летилица, цивилних и војних сателита и још увек актуелних „летећих тањира“, илити, НЛО објеката. А, за то колико дронови из дана у дан стичу све већу популарност говори и податак да су однедавно почели да се значајно користе у скоро свакој агротехничкој фази пољопривредне производње, и то као машине-саветнице. Људи са дроновима, који имају невероватно паметне софистициране очи са ХД камерама, бржим од рефлекса, какве се налазе и у најновијим ајфоновим мобителима, сасвим успешно управљају са земље уз помоћ софтера даљинских управљача опремљених најсавршенијим достигнућима технолошки високо унапређених могућности, све паметнијих и интелегентнијих компјутера.Речју, дрон су његови изумитељи смислили као малу „џепну“, илити, минјатурну летилицу, којом се, да поновимо пилотира помоћу даљинског управљача, као што то чине оперативци ЦИА у америчком трилеру Дрон, режија Jason Borque, глумци: Sean Bean, Patrick Dabongui i Mary McCormack, а у коме се Нил, један од протогониста филмске приче, као професионални пилот дрона, обучио, специјализовао и посветио вођењу тзв. смртоносних мисија, и то као породични човек, који тај посао обавља „удобно заваљен у фотељу“ из свог топлог дома. Дрон је тако постао изазовна занимљивост на небу, којим крстаре многобројне добро „закључане“ тајне и приче шаролико бајковитих садржаја, као она о Анђелу Љубнику, који је са неких дроноа успешно демонтирао нуклеарне главе постављене на ракетама које носе. Тежећи да се умешају у тајне дронова писци, лингвисти и лектори Оксфордског речника пожурили су да открију основно језичко значење њихове заједничке именице, као речце за  брујање, илити, зујање. Из тог извора је  и настало мишљење по коме се метафором развило значење пчелињег мужјака, који у племенима дронова, расејаних по научно-технолошким камповима и лабараторијама „истока“ и „запада“, врши само функцију оплодње матице, а што би се рекло да је у питању –трут. На енглеском се тако назива лице које не ради ништа корисно и живи на рачун других што би се рекло – паразит. Али, каква вајда од сазнања да су дронови „трутови“ и „паразити“ када се они, као опасни подстанари неба, налазе, изнад људских глава, које их доживљавају, као озбиљне претње: човековом миру, слободи сна, клими и чистоти ваздуха који се удише. А, то што дронови брује и зује у својим „мисијама“ личи на својеврсну какофонијску камуфлажу, којом се заклањају и скривају праве намере „злочиначких умова“.