ПОЕЗИЈА У СЛАВУ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ПОЕЗИЈА У СЛАВУ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

                               У последњем овогодишњем броју крушевачког часописа за књижевност, уметност и културу БАГДАЛА, бр. 514, октобар-децембар 2017, објављен је приказ ЗОРАНА М. МАНДИЋА књиге ПОЕЗИЈА РЕВОЛУЦИЈЕ (167 стр.), коју је приредио познати београдски песник и новинар ДУШАН ОПАЧИЋ (Београд, 1977). Реч је о антологијском издању, илити формату, у који су уврштене песме тридесет и једног у свету познатих песника рођени између 1823. И 1913. године: Петефи Шандор, Коста Абрашевић, Сезар Ваљехо, Владимир Владимирович Мајаковски, Николас Гиљен, Пјер Паоло Пазолини, Антонио Агостино Нето, Бертолт Брехт, Оскар Давичо, Пабло Неруда, Пол Елијар, Аугуст Цесарец, Љубица Ивошевић Димитров, Манолас Анагностакис, Александар Александрович Блок, Рафаел Алберти, Тасос Ливадитис, Луј Арагон, Назим Никмет, Стивен Спендер, Ери Фрид, Махмуд Дарвиш, Јозеф Хора, Леонид Николајевич Мартинов, Чедомир Миндеровић, Петар Безруч, Николај Вапцаров, Жак Превер, Тин Ујевић и Иван Горан Ковачић.

                               Посебно и наглашено треба истаћи да је ова антологија добродошла у свету у коме за „добробит“ појединачног капитала и богаства несумњиво опет влада мањина над већином, јер песме из њеног садржаја недвосмислено указују на неопходност борбе против насиља свеколиког једноумља. За ову антологију, уз све изречене похвале, може се још рећи да је врхунски прегледно уређена. Књига је објављена у издању Друштва за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2017.

                Из антологије

                АЛЕКСАНДАР АЛЕКСАНДРОВИЧ БЛОК (1880-1921)

                ФАБРИКА

                Суседни дом је са прозорима жутим.

                У вече свако – а у вече свако,

                Шрафови шкрипе, мукли, забринути,

                Прилазе људи капији полако.

                Али на зиду – а тамо на зиду,

                Неко црн, неко камен, белим прстом

                Броји те људе који ћутке иду.

                Слушан одозго шта се збива тамо:

                Бронзаним гласом тражи он са куполе

                Да измучена леђа погне само

                Тај народ што се сабрао ту доле.

                Људи су ушли и у ред су стали,

                Сваком су врећу у плећке зарили.

                Са прозора жутих су се насмејали

                Што су те гоље опет изиграли.

                Са руског превео Миодраг Сибиновић