У ВРТЛОГУ НАДЕ

                                       У ВРТЛОГУ НАДЕ

            У низу наслова које је ЗОРАН М. МАНДИЋ, као уредник и рецензент, током своје досадашње књижевне каријере, приредио и потписао, године 2014. нашла се и књига У ВРТЛОГУ НАДЕ. Реч је о литерарном остварењу Апатинке МАРИЈЕ ВЕЈИН (1949) уз напомену да је књигу штампао Бирограф из Апатина, а да је промоција одржана у просторијама апатинске Народне библиотеке Миодраг Борисављевић.

                У поговору књиге под насловом “Узбудљива прича о животној драми једне мајке”, Зоран М. Мандић је написао: „Ово сећање извире из чистоте дубоке емоционалне равни и носи у себи све одлике узбудљивих, пажљиво издвојених и вешто компонованих делова једне снажно фокусиране животне драме, која је Марији Вејин послужила да сугестивно сачини „малу“ ефемерис историју своје породице. Централни лик те драме је њена мајка Радмила, чији портрет је скициран кроз вешто организовану наративну мрежу навода и ускличника драматичних дешавања и догађаја, којим је њен живот био осенчен, оивичен и трасиран, како у ратним, тако и у послератним „вртлозима“ времена. Ово казивање откривалачки сеже у немирне дубине узрока, разлога и одраза једне класичне интиме, а чија прича се наслања и веже са догађајима који су битно одредили судбину и ток живота главног јунака и њене породице. У извесном смислу та прича поседује енергију суптилне обраде сећања и успомена с којима се њен приповедачки карактер претаче у занимљиво романексно казивање. Посебну драж ове приче чини ауторкин напор да у селективном ослобађању од изношења тривијалних породичних тајни и њиховог пласирања у сложеном егзистенцијалном пољу за њихово читање, препричавање и коментарисање. У овом тексту доминира присуство вибрација страха од тонирања углова трагања за обједињавањем фрагмената успомена кроз наративно ткиво јединствене мозаичне целине промишљања и истицања феномена мајке, као незаобилазног мита сваке породице. Ово казивање је и пример кроз који њен аутор, попут врсног психолога, уочава реалност постојања више тачака гледишта, као чињеница с којима је сваки временски ток живота оивичен, како у вртлогу рата, тако и у лавиринту мира, као процес међусобног преплитања и слагања тих тачака и потрага за заједничким имениоцем надања и веровања. На том наративном фону Марија Вејин је показала карактер приповедачког талента, који јој је омогућио портретски улаз у лик који описује, чак и са употребом, илити, навођењем његових речи и погледа на свет. А, све то са сугестивним освртом на догађаје, ствари и околности, који су определили узроке и последице судбине тако извајаног лика. Део те способности је и умеће за уочавање начина на који се господари енергијом казивања и самопоуздања у проналажењу његове поруке. А, то је довољан знак да се овим казивањем Марија Вејин отиснула у магични свет књижевног сведочења.

     МАРИЈА ВЕЈИН рођена је 1949. године у Апатину, од оца Дмитра и мајке Радмиле –Милке. Основну школу „Моша Пијаде“ завршила је у Апатину,а Средњу трговачку школу у Сомбору. Књига “У вртлогу наде” је њено прво литерарно остварење.