ЗОРАН М. МАНДИЋ
БИТКА
Почињем
опет битку
у којој
губим
у
којој ме не штеде
Нагињем
се над речи
које
долазе
Душа
је на великом
послу
сво
памћење окупила
да
речи испрате
да ме
уведе у свој
нечасни
смисао самоће
Са
осакаћеним устима
млатарам
по празнини
спотичем
се о простор
спотичем
се о време
У
хиљаду гримаса преметнут
У
хиљаду гримаса преметнуто
време
У
хиљаду гримаса преметнут
простор
у
даљини само речи
ходају
не
спотичу се
не
губе
Песма
из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)
Нема коментара:
Постави коментар