У ХАОСУ НАС ПРЕБРОЈАВАЈУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

У ХАОСУ НАС ПРЕБРОЈАВАЈУ

Опустели су  телефони

пресахла мастила

песника

До касно у ноћ

препричавају историју

убеђујем несан

да помири песнике

са строгим ватрама

са љубопитљивим водама

са хвалисавим ваздухом

са љубоморном земљом

Преписујем њихове песме

примичем храну запетама

од алергије граматику

спашавам мастима

коју ми је мати на растанку

у ранац ставила

И Мандељштама

И Мишиму

самоћу да упозори

у сан да ме смести

Колико могу да волим

не питам песнике

о постмодернизму замуцкују

они

замуцкујем

 ја

у хаосу нас пребројавају

Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нои Сад, 1994.)