22. април 2018.

ГОЗБА РЕЧИ


ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГОЗБА РЕЧИ

Пишем са истом оном зебњом
као и писци пре мене
над написаним се молим
да ме до краја речи заводе
да ме изнутра свежу
и не пуштају без језика
Однекуд  глас праписца ослушкујем
лупу док справља речи
и у складове их натерује
А онда тишином опчињен над
 хартијом скрхан плачем
што исто написах као и праписац
И не померих се ни макац од дате
непроменљивости
На гозбу речи никад не стигох


Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)     

Нема коментара:

Постави коментар