СУШТИНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СУШТИНА

Суштина је у игри

у начину одбацивања унутрашње

стране

у сећању пре него што је распеће

пресудило историји

Не може се о суштини без

огорчења

без низастраног клизања у празно

у космичку тишину

притиснуту његовим великим сном

Суштина је у сну

који не значи ништа

који не може избећи сусрет са

празном унутрашњом страном

Суштина је у недоступу који нам није

дат

кроз који не може ни свест

да продире

који заврће савест песме

њено очајање

њен презир

њену одговорност

Суштина је у радости незнања

у ћутању

којим презиремо језик и

не постојимо на стари начин

Песма из књиге „Наспрам чуда“ (Светови, Нови Сад, 1994.)