ДОЗИВАЊЕ АЖДАЈЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДОЗИВАЊЕ АЖДАЈЕ

Крај воде

у шуми

на небесима

препричавам приче

које ми објављују

неталентовани уредници

Он гледа у моје папире

Много је ликова говори

много петљи

причи је тешко знам

објашњавам претње и ризике

цитирам опроштајна писма

све остало је на папирићима

у задњим џеповима

крза се циклостил од савијања

шири се водена флека

Велика као аждаја мрља

улази у моју причу

једе моја слова

моје јунаке

велик је помор

велика невоља

највећа кад те не дирају

кад знаш да ћеш нову причу

написати

нову аждају дозвати

Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нов Сад, 1994.)