ЗОРАН М. МАНДИЋ
БЕСКОНАЧНИ БЕСМИСАО
Не
морамо о играма на срећу
о
феноменологији и библијским поставкама
Не
морамо о иронији и смрти
персонификацији
и интерпункцији
Не
морамо о косовском миту и
српском
питању
Не
морамо а ипак као да морамо
о води
и ваздуху
о
светлу и мраку
о
мржњи и љубави
о
смислу и очајању
о поезији
и музици
о
свему и свачему у деобама
времена
и простора
распада
и ускрснућа
Крститеља
и Исуса
Замке
су и тако једнако постављене
на сва
неважна и важна места
тамо
где се укрштају додири
и
виртуозност мекоће сенки
Пођеш
ли у лов за било којим
одговором
прострелићеш
питање и као метак
нестати
у бесконачном бесмислу
Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад,
1994.)
Нема коментара:
Постави коментар