СКРАЋИВАЊЕ РЕЧЕНИЦЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СКРАЋИВАЊЕ РЕЧЕНИЦЕ

Сањао сам је како пролази

мојом улицом и никад се не окреће

А онда сам изашао за њом

до врата кроз која је замакла

Дуго се пела уз степенице

а онда нестала међу облацима

и зграда је нестала

и врата кроз која је замакла

На великом тргу

зурио сам отворених очију

у тачку нестанка

ни трага од знакова

који су ме могли одвратити од чекања

Само помисао да сам се раније пробудио

само трикови јаве

само неодговоран сан

На крају снаге спустих поглед

Прво што сам зграбио

била је оловка

на тврдој подлози требало је скратити

реченицу      

Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)