КОНСТРУКТИВНА ПЕСМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КОНСТРУКТИВНА ПЕСМА

Док ме прогоне дивим се хартији (папиру)

забадам нос у (не)лакиране ладице песме (текста)

загледан у непремостиву линију истине (мира) и

знам да радим све у име неодређености (места)

не могу да ме збуне јефтине одмазде (експлозив)

подметнут у земљишту не-обрађиваном (без киша) и

тврдим да сам само овакав без запете (див) јер ето

панталоне ми солидно стоје (и то без каиша)

знам да су судбе дело између наказа и приказа (беда)

то сам наследио у хормоналним поремећајима

изнуђивања мозга (природе) и

ниједан да каже да је стигао (до реда)

себичним говором ватре у флегматичној заблуди (вода)

ДОК СИ ОПКОРАЧЕН ПЕСМОМ СВЕ ДРУГО НИЈЕ ТАЈНА (ИЗУЗЕТАК)

и не може тек тако да те неки представник живота (ради)

мода да уместо доказа испалиш себи у главу метак (         )

из никакве истине (ни онда) не може чистог да те извади (       )

Песма је симбол стравичне игре (и за децу) на граници привиђења (        )

Играш се сваким даном до седам

И кад ми охоло неко каже довиђења

Ја се тек онда смирим и смирено одговорим – не дам

Објављено у часопису ПОЉА у броју 371-372/ јануар-фебруар 1990. у Новом Саду