МАЛА ПЕСМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МАЛА ПЕСМА

Нема мале песме

То знање потиче од сазнања

количине божије x-ране

с којом се храни мала песма

Мала песма се храни

пажљиво и правилно

сваки дан се у њена усташца

приноси њено мајушно тело

О својој души мала песма сама брине

Мала песма не буди се нагло

не одлази далеко од куће у којој расте

и не једе другу храну

не пије воду у којој вежба да плива

Птице је уче да пева

Језик трава од трава позајмљује

У малој песми све је на свом месту

астал за којим се руча

 слика у коју се гледа

кревет у коме се спава

Она познаје саму себе и таква се

пред-ставља

За оне друге у васељени је светлећа

да би је препо-знали док је казују на својим језицима

Песма (стр.17.) из књиге „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ (Просвета. Савремена поезија, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000.).