ЗОРАН М. МАНДИЋ У АНТОЛОГИЈИ „СТАРИ ИСТЕР ДУНАВО МЛАДО“

                             ЗОРАН М. МАНДИЋ У АНТОЛОГИЈИ 

                           „СТАРИ ИСТЕР ДУНАВО МЛАДО“

            У антологији панорамског карактера „СТАРИ ИСТЕР ДУНАВО МЛАДО“, или, у  „дунавском песмоплету“, како у уводној белешци истиче њен приређивач Радомир Андрић, која је на 234 стране објављена у издању Удружења књижевника Србије заступљена је и песма „ДУНАВ“  (стр. 162-163) ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Иначе у овом „песмоплету“ поред српских песника (Јована Стерије Поповића, Јована Јовановића Змаја, Војислава Илића, Милоша Црњанског, Стевана Раичковића, Љубомира Симовића, Србе Игњатовића, Миће Цвијетића, Новице Тадића, Душана Стојковића, Зорана М. Мандића и низа других истакнутих песника из српског националног корпуса, рођених у временском распону од 1589. до 1979, објављене су и песме аутора других националности: словачки, мађарски, румунски, хрватски и македонски песници, којима је Дунав, као, непорециво, једна од најопеванијих еверопских река, послужио као моћан инспирацијски извор и „окидач“ за њихове лирске фантазије. Одабране песме објављене су хронолошким редом по години рођења њихових аутора при чему је сваки аутор заступљен само са по једном песмом. На насловној корици књиге налази се репродукција слике „Лепенац чува планету Дунав“ Предрага Баја Луковића.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДУНАВ

Дунав

кривуда од свог рођења према нама

заточеним у сопственом погледу

вером у исправност дешифровања слика

које улазе у њега

Не чини он то на дугом путу

нити једнако нити на истој путањи

Колико се пута закривио заобилазећи

важна места природе скривених у дубокости

лепоте тихог

невидљивог и ненаметљивог постојања

онако како постоји подземно дрво

облак и заспали неумрли цвет

Његова песма креће се понорницама сна

испред и иза капија сунца са којих се објављује

велика зелена хаљина биља испуњеног

ведрином шаренила

књигом недокучивих тајни мириса

Нама што устрајавамо у жељи да разазнамо

незнање

пресмело отварајући закључане кутије

нижих и виших загонетки

Као да је таласима сакупио сав немир страсти

што стидљиво излазе однекуд и преврћу се и премећу се у

друга бића

у оно што свој независни лични одраз сели са водом и

тече од једне до друге станице као крв

као непомућени разум кисеоника насред игре

високог и ниског притиска

Дуав је човек који снажно млатара својим воденим рукама

препливавајући разлике на вировима из којих израстоше

зидови подела прича на бајке и басне

на мали ћошкасти роман о геноциду који се спроводи

над рибама као ванбилансни ритуал

нека смешна врста обреда налик свему што

острашћени људски ум уме да намести