ПРИРОДА ДАНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРИРОДА ДАНА

(Singulas dies singulas vitas puta)  

Дан којим окончавамо је симпатичан дан

можда невероватан, можда леп и користан

(Искључива слика се закривљује под

временском опсесијом)

Бачена на хартију и окупирана бојом личи

на отуђеног човека који се бави фантастиком

претпостављања (фантастиком стварности)

Дан је моћни механизам распадања

узимање бићу (свим бићима) сразмерне величине

по себи одређене

Дан којим почињемо не мора да буде леп и користан

Ми му одржавамо будност а у посед му се

не мешамо

Један дан је као један човек

Роди се, потраје и нестане

Ова песма је објављена у часопису ПОЉА (Нови Сад) у броју 252. / фебруар 1980.