УДВОСТРУЧАВАЊЕ ПОГЛЕДА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УДВОСТРУЧАВАЊЕ ПОГЛЕДА

(Писано усред дана)

Поезија је

Пре свега

Удвостручавање

Сваког погледа

Упереног

Прозаисти би рекли

Баченог

На

Пеге сунца

На

Оне којих нема а тек да су

Отишли натраг да се

Одморе

На

Браћу и сестре ћириличаре

Који све то треба да опишу

На свом Светом писму

Најсавршенијем фонетском писму

На свету

И то

Онако како је

Песник Исус Христ говорио о

Љубави

Изговарајући ту беседу као

Посвету

(а не само као пуку

офуцалу метафору)

Лепоти

Као највишем божијем

Достигнућу

А тај удвостручени поглед

Припада размишљању једног

Филозофа оптимизма

Који га је у свом лирском есеју о

Филозофији песимизма означио као

Скенер скенера

Као дупло огледало

Као оно што има

Двоструке очи

И не да им да не виде и када

Жмуре

Када су им спуштени

Тешки капци уморни од

Негледања

А

Поезија је ту увек на сваком

Квадратном милиметру видика

Непролазна и непрелазна од

Сваколиких сметњи и подметања

Времена и простора

Оних и ових опаких непријатеља

Вида

2018.