МОЖДА И НИЈЕ ТАКО ЛОШЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МОЖДА И НИЈЕ ТАКО ЛОШЕ

Можда и није тако лоше

што све краћи је траг

у који се умећемо кроз

споредни пролаз

Приче о добру и тако су

исцрпле и оно мало доброте

која у извесном смислу постоји

у сваком злу

Све што су нас на-учили да

разумемо

од досаде је правила

неузмичућих и непромичућих

У тесном простору њиховог додира

споро издишу опасно оболеле

разлике

Свет је безгранично конфузан

чак у најсавршенијим деловима

природе

на местима где све цвета и ништа се

не гаси

Зато можда и није тако лоше

што нас савршенства не пуштају на

велика врата

Превише разумни ми своју видљивост

на длану света

препуштамо парадоксима природе

од које ништа не остаје

између чврсто подељених сезона

настајања и нестајања

Можда и није тако лоше

што све краћи је траг

из кога се измећемо кроз

споредни пролаз

(јун 1999)

Песма (стр. 59-60) из књиге УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР (Просвета, Савремена поезија 2000, уредник Чедомир Мирковић, Просвета, 2000)