КРЕВЕТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КРЕВЕТ

                Кревет је место за вежбање вечитог починка. Да ли вечитог­? Увек ме је мучило питање о садржајима, профилима и карактерима „оног“ света, оностраног, невидљивог и још увек недодирљивог. Питао сам се, често у себи – зашто Створитељ толико нејасно, а можда и љубоморно, чува своје тајне, а у одаје наших улази слободно и без куцања? Да ли се он то боји да му неко не преузме примат, или страхује од некакве интерпол-листе по којој треба, за нешто (не)учињено,  да буде изручен: људима, животињама и биљкама? А, кревет – зашто је тај четвороножни предмет постављен на почетку ове приче? Вероватно зато што је то увек тако у имагинарију моје прозе заглављено међу теговима дигресија, које вуче на својим ногама попут тешких окова у којима је будан паћенички завршио Гаврило Принцип.

2018.