ЗОРАН М. МАНДИЋ
СПОРЕДНЕ УЛОГЕ
У човеколиком свету, и диљем његових
цивилизација, одувек су се улоге делиле, нарочито у филмским и позоришним
поделама, на – главне и споредне. У тим поделама редитељи су, углавном, били
„врховни богови“, који су улогама правили и одређивали: места, величине,
размаке, костиме, гримасе и маске. Али у животу и његовој пукој реалности, са
мандатима прошлих, садашњих и будући времена, немало пута споредне улоге су биле
више на цени. Ретке, као: гљиве – тартуфи, драгуљи – дијаманти, или шкољке,
које плачу лијући сузе у облику – бисера. Њихови носиоци су обично долазили из
„обичних“: породичних и друштвених
средина, без посебних политика импулса и разлога регрутација, као што се то
некада, као у бившој, ФНР, СФР или СР, Југославији чинило – позивима за војне и
полицијске резервисте.
Немирни свет улога се тако
условно делио на – главаше и спореднаше. Међутим историја моногих догађаја и
детаља њихових исхода – говори и сведочи, да су носиоци споредних улога често
остваривали невиђене успехе. Састављене од правих победа и великих подвига.
Победа : када су побеђивали, нарочито у спорту, или на неким изборима – боље од
себе. Подвига: када су, по цену својих живота, храбро спашавали „главе“ и животе
из: поплава, стравичних бујица, разорних земљотреса и пожара, углавном подметнутих,
као онај у манастиру Хиландар – уплашене, изненађене, затечене и заскочене
људе, жене, децу и и немоћну старчад. Али, то је већ друга тема!
Она права у овом мом „малонасловном“
текстићу бави се изнимкама, искуствима и територијама живота, на којима, и у
којима, не важе увек правила за главне носиоце и учеснике одређених радњи. И
поступања.
Главаши тако треба са својим редитељима, да се замисле. А,
носиоци споредних улога да постану још уочљивији. Као светлост, која умешно
прелази велике раздаљине: да би се супротставила нетачним тумачењима. Себе, као
сензације, и појма брзине.
Без носилаца споредних улога
свет одвано не би постојао. Као диносаоруси. Као Карл Маркс и његова глупа мржња
према Србима. Коначно и као само (свако издвојено) питање, које почиње с речцом
– КАО.
С
краја прве недеље децембра господње 2018.
Нема коментара:
Постави коментар