СПОРЕДНЕ УЛОГЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СПОРЕДНЕ УЛОГЕ

            У човеколиком свету, и диљем његових цивилизација, одувек су се улоге делиле, нарочито у филмским и позоришним поделама, на – главне и споредне. У тим поделама редитељи су, углавном, били „врховни богови“, који су улогама правили и одређивали: места, величине, размаке, костиме, гримасе и маске. Али у животу и његовој пукој реалности, са мандатима прошлих, садашњих и будући времена, немало пута споредне улоге су биле више на цени. Ретке, као: гљиве – тартуфи, драгуљи – дијаманти, или шкољке, које плачу лијући сузе у облику – бисера. Њихови носиоци су обично долазили из „обичних“:  породичних и друштвених средина, без посебних политика импулса и разлога регрутација, као што се то некада, као у бившој, ФНР, СФР или СР, Југославији чинило – позивима за војне и полицијске резервисте.

                Немирни свет улога се тако условно делио на – главаше и спореднаше. Међутим историја моногих догађаја и детаља њихових исхода – говори и сведочи, да су носиоци споредних улога често остваривали невиђене успехе. Састављене од правих победа и великих подвига. Победа : када су побеђивали, нарочито у спорту, или на неким изборима – боље од себе. Подвига: када су, по цену својих живота, храбро спашавали „главе“ и животе из: поплава, стравичних бујица, разорних земљотреса и пожара, углавном подметнутих, као онај у манастиру Хиландар – уплашене, изненађене, затечене и заскочене људе, жене, децу и и немоћну старчад. Али, то је већ друга тема!

                Она права у овом мом „малонасловном“ текстићу бави се изнимкама, искуствима и територијама живота, на којима, и у којима, не важе увек правила за главне носиоце и учеснике одређених радњи. И поступања.

                Главаши тако треба  са својим редитељима, да се замисле. А, носиоци споредних улога да постану још уочљивији. Као светлост, која умешно прелази велике раздаљине: да би се супротставила нетачним тумачењима. Себе, као сензације, и појма брзине.

                Без носилаца споредних улога свет одвано не би постојао. Као диносаоруси. Као Карл Маркс и његова глупа мржња према Србима. Коначно и као само (свако издвојено) питање, које почиње с речцом – КАО.

С краја прве недеље децембра господње 2018.