ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПОЖАРЕВАЦ
Пожаревац
Има и
дух и тело
Града
необичности
Његов
творац је
Маштовито
смислио
Како
да мирис његове
Архитектуре
Нарасле
на обалама и
Близинама
река
Велике
Мораве
Млаве
Дунава
и
Могиле
Допре
и до оних
Који
живе далеко од њега
Од попрсја
његовог
Браничевског
округа
Са
квартовима успомена на
Милену
Павловић Барили
Петра
Добрњца
Гргура
Вујовића или
Велибора
Васовића
Који
је 1966.
Године
У
дресу београдског ФК Партизан
На
стадиону Хејсел у Бриселу
Забио
онај чудесни гол
У
мрежу шпанског Реал Мадрида
И то у
финалу Купа шампиона
Старе
Европе
Тако
да се зна
Ко се
први из Србије
Борио за тај европски
Борио за тај европски
Трон
Или да
може у летњој башти
Хотела
Ин
Да
Да
Попије кафу или чај са
Песником
Александром Лукићем
Који
Пожаревцу међу многима
У аманет
У аманет
Остави
записане и oве стихове:
Остави ђавола, мани кавгу.
Види како прођоше дезертери
А како доушници.
Они нису
лагани летњи ветрић
који витла песак под стопалима
олињалих животиња, наших мачака,
куцова, хрчака у кавезу.
Заобиђи шнирану чизму.
Али
када већ дирнух у тему овог што
Написах
Осетих
потребу да поновим да
У
правом тренутку
Текстуалног
времена
Треба прећи на ствар
На
ствар
Приче
Како
то литерарно елегантно
Својом
чудесном језичком конструкцијом
Једне
Само
једне синтагме
Маестрално
Запечати
Фјодор
Михаилович Достојевски
У
својим
Зимским
белешкама о летњим утисцима
Након
што посети Лондон
А тога
се и у овом мом лирском
Путопису
Мора
држати
Као за
скуте завета
Његов
писац
И то
на сваком кораку свог постојања
Па и
усред
Пожаревца
Јер
само тако може књижевно часно
Да
избегне истицање
Љубави
према слаткоречивости
Која
постоји само због речитости
Како
је то у Глави VII својих
Зимских
белешки о летњим утисцима
Ведро
записао толико овде спомињани
Достојевски
А
Пожаревац је увек био
Невероватан
пожар летњих
Па и
зимских утисака
Усред
све лепше и заводније
Географије
Србије
На
Балкану
И у
текстовима песника
Пролазника
На крају новембра 2018.
Нема коментара:
Постави коментар