СРАМОТА – ИЗАБРАН ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК УКС

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СРАМОТА – ИЗАБРАН ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК УКС

            Велика горчина, неверица и запрепашћење су ме обузели када сам сајту Удржења књижевника Србије – прочитао вест: да је Скупштина кровне књижевничке организације (УКС), на својој изборној скупштини, одржаној у суботу 8. децембра 2018. године, донела одлуку да се досадашњи председник Радомир Андрић прогласи за почасног председника УКС. Прво, што ми је током читања те вести, пало на памет, било је питање: Из којих разлога и за какве заслуге је донета та срамна одлука(?). А, одмах после тога почела су да се нижу многа друга питања (о: судбини примљених новчаних донација и других поклона, националним пензијама, путовањима, наградама,рођачким запошљавањима на административним и помоћним радним местима...)  из којих је најснажније и најдиректније искочило оно, које гласи: Да ли Радомир Андрић заиста има тако врхунско дело, као ИВО АНДРИЋ или МИЛОШ ЦРЊАНСКИ, па да се окити том почасном титулом, или као некад Јосип Броз у оном чувеном, више паничном, него рационалном и паметном, „заветном“ кључу: „После Тита – Тито“? И зар, после свега што Радомир Андрић није урадио за организацију коју је предводио – треба: „указом“ части њему - блатити писце из златне ризничке подлоге српске књижевности – нобеловца Иву Андрића и Милоша Црњанског. Па, ако се хоће – поменути и неке друге, али то нека учини сваки писац за себе, по сопственој савести, да би после тог чињења био чист пред другим писцима.

                Срамота је, колико знам и колико сам чуо, пошто нисам био на Скупштини, да се нико, на самој седници, није успротиво доношењу те срамне и неморалне одлуке, па чак ни и они, који су после седнице „похитали“ да у приватним телефонским разговорима наводно протествују против ЊЕ. Као, некакви „храбри витезови“ и "после битке" - „паметни генерали“.

    А, на крају овог текста треба истаћи и оно  што се најгорим показало и овог пута, а то је истина по којој би Радомир Андрић поново био изабран за непочасног председника да је такав избор омогућавао Статут УКС-а. Због те немогућности, изгледа да је направљен „мудар“, паметни би рекли глуп – маневар, да се управљачко кормило задржи у истим рукама. И уместо да „храбри витезови и генерали“ затраже да се прочешља финансијско и свако друго пословање УКС-а – присутни чланови донесоше оно што донесоше. Међутим, има времена да нови Управни одбор очисти УКС у потпуности од Радомира Андрића и од осталих пипака његове управљачке „хоботнице“. И њене инфраструктуре. И, да добро размисли – кога ће од некомпромитованих кандидата поставити на чело УКС-а. А, пре тога Радомир Андрић је заслужио да му се каже: "АДИО".