НАЈНЕМОРАЛНИЈИ ЉУДИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАЈНЕМОРАЛНИЈИ ЉУДИ

Данас су

У васцелом свету

На Западу и Истоку

једнако

Најнеморалнији људи

Посебно политичари

Који се олако прихватају

Функција и послова

Које не знају да обављају и 
Раде 

А при чему своје изборе

На та места подупиру

Разним лажњацима и

Глупим подметањима

Такве фаце су

Изопачиле

Деформисале и пореметиле

Изнутра и споља

Невелику али у прошлости

Веома поштовану

Србију

Њене идеје

Владаре и ратнике

Који се нису штедели у

Одбрани вредности за које је

Ваљало дати и сопствени

Живот

Зато се треба сагласити

Да су такве поделе и расподеле

Послова и задужења

Кривична дела

Ни за трунку мање кривчнија

Од убистава

Превара и пљчки

Држава и њихових поданика

26.08.2019.

ЖИВОТ ЈЕ КАО ЦРНИ ЛУК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖИВОТ ЈЕ КАО ЦРНИ ЛУК

Живот је као

Црни лук

Љушти се и

Отпада

Слој по слој

И све то са

Обилним сузама

У очима

А за све то време

Рудари из

Јамских дубина

Ваде руде

Док јадни

Бели лук

У умреженим

Лавиринтима

Крвних судова

Чисти ли чисти

Наслаге наталожене

И нахватане

На њиховим

Зидовима

У свакој прилици

Треба спасити

Сваког човека

Чујем

Божији глас

Како забринуто

Упозорава

Нарочито све оне

Који се не мичу од

Богате

Трпезе за којом

Једу ли једу

Масну храну

Скоро на половини августа господње

2019.

МОРАМ ДА СЕ ВРАТИМ ДА ПИШЕМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МОРАМ ДА СЕ ВРАТИМ

ДА ПИШЕМ

Не могу да обуздам

Таленат

Пишем

Волим то неуморно

Да чиним

Изазивам Бога

Да му се не молим за

Сваку ситницу

Нити да Он због мене

Мења своје заповести

Превише енергије је

Уградио у мој таленат

Могу да пишем

Једнако издржљиво

На плус 35 и на минус 35

Целзијусових степени

Највише волим да

Пишем на врху

Где је свеж и чист ваздух

Волим да пишем када се

Речи не љуте

На моје идеје

На моју (пое)етику

Волим када се опусте

Не волим нервозне речи

Избегавам интерпункцију

Тарабе које она у тексту

Поставља од својих знакова

Није лако обуздати се

Читаоче

Зар не

Ни теби у читању

Ни мени у јурњави да ћу

Стићи себе

Најбољег

Јер увек постоји оно

Јер које те прати

Јер где год да идем

Морам да се вратим да

Наставим да пишем

Да будем свестан колико

Могу да се обуздам у

Свему другом

Јер ја сам онај јебени

Песник

Који поштује своју

Одговорност према својој

(По)етици

И тако дође тренутак када у

истом дану, 13. августа господње

2019. – написах још једну песму!

КАО ДА ЛУТАМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАО ДА ЛУТАМ

Осећам

Као да лутам из

Једног у друго место

Из једне у другу књигу

По великим тропским

Врућинама или по

Леденим сибирским

Данима

Опасно оптерећен

Разлозима због којих

То чиним

А осећам да су ми се

Уселили у срце с

Уписима бројних

Ожиљака на њему

Осећам да су се

Уселили у њега и

Међу његове ожиљке у

Оделима уљеза

У тренутку

Када  сам их спазио

Чуо сам глас мајке

Како ми снажно поручује

Да

Не треба никада

Ни на шта одмах

Реаговати јер како ћеш се

Осећати после када се

Предомислиш

Поготово након мисаоног

Враћања у прошлост које је

Преосетљиво

Као велико прање светлости

Након чијег туширања моћно

Севају блицеви сећања

На сав онај емоционални хаос

Који те прогање с отисцима

Од једног до другог трага

Разлога

Због којих се у туђе срце

Усељавају бескућници

Скитнице и луталице

Као неудомљени пси у

Хранитељске породице

Као разуздани приступи

Начинима  

Поређења с неупоредивим

Ситуацијама

Околностима и разлозима

Зато и привиђење о

Лутању од једне до друге

Књиге међу којима се

Равноправно може читати

Одбрана избора

Зорана М. Мандића

Са романима Сто година

самоће Габријела Гарсије

Маркеса или Браћа Карамазови

Фјодора Михајловича Достојевског

А све то уз сазнање да се и у

Земљи читања одвија велика

Епидемија лутања од

Мила до недрага у амбису

Инфицираног с

Дубоким емоционалним хаосом

Пред саму поноћ у среду 14. августа

господње 2019.  

ОЧЕКИВАЊА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОЧЕКИВАЊА

Од остатка света не треба

Ништа очекивати

Као ни било који остатак

Од својих остатака

Остатке је најбоље

Препустити археолозима

Копачима илузија

Да је нешто било

Да је било

А још ако је заиста

Преостало

Од остатака света

Не треба очекивати

Ни смрт

Уређену као аксиом

Пролазности

Јер много узбудљивије је

Страдати у гашењу пожара

Који је букнуо  

Након  што је неко из освете

Запалио највећу њиву са

Пшеницом на селу или у граду

Зато у животу треба

Као крилатице

Избегавати све оно што се

Жели поседовати а

После се очас лако изгуби

Као тројански коњи

поверења

Убеђења

Веровања

Петак, 16. августа господње 2019.

ИСКАЗИВАЧИ СУШТИНЕ ЖИВОТА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИСКАЗИВАЧИ СУШТИНЕ ЖИВОТА

(Песнику Душку Радовћу)

Само неки с речима

Могу да искажу

Под дугом и њеним

Бојама  

Свет око себе

Његове димензије

Иза и испред

А чине то

Као да пишу историју

Филозофију једног тренутка

Или снимају филмове о

Аргонаутима

Старим грчким филозофима

Са Сократом

Аристотелом и Питагором

О цару Душану Силном

О Николи Тесли

О мом брату Душану

Човек кога у поезији назову

Врлим исказивачем суштине

Сензације која се зове

Живот

Оправдао је своју мисију и

Мирно је могао или може

Да отпутује

Одисејевим морем у

Историју

Са магичне станице

На  којој Творац увек испраћа

Своје најбоље антологијске

Пример(к)е

Петак, 16. августа господње 2019.

ПРЕКОМЕРНОСТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕКОМЕРНОСТ

Ни у чему

Не бити преко мере

Да се из чиста мира

На главу не сручи

Дотрајали балкон са

Четвртог спрата

Неке оронуле зграде

Прекомерна глад

За било чиме је

Проклета

Опасно уочљива и

Још опасније

Упадљива

Прекомерност је узрок

Многих свађа

Сукоба и ратова а

Директно утиче на појаве

Вируса

Бактерија и разних

Епидемијских и

Пандемијских

Заразних болести

Прекомерно препотенцијом

Надувани

Божији раб је

Глуп човек

Онај који не разуме

Љубав

Који се упорно такмичи

У глупостима

Који подмеће ногу и

Другима бољим од себе

Убацује клипове у точкове

И посеже руком за сваком

Ситницом

Коју би хтео да има у себичној

Колекцији својих проклетстава

Због прекомерних понашања

Људи 
Природа сваки дан

Све више и више

(Од)умире

Претвара су у тужну гомилу

Одбачености и 

Неупотребљивости

Субота, 17. 08. Господње 2019.

ДОБРИ ДУХ ПРОМЕНЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДОБРИ ДУХ ПРОМЕНЕ

Ако човек одлучи

Заветује се

Да у неком месту

Остане дуго

Веома брзо после те

Брзоплете или

Исхитрене одлуке

Пожелеће да оде

Зато увек треба

Имати на уму да

Не вреди

Заиста не вреди

Занемарити потребу

За добрим

Духом промене а не

Као крелац наставити

Са тапкањем у месту

Уочи Преображења господње 2019.

ПОЕЗИЈА НА СКЕНЕРУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОЕЗИЈА НА СКЕНЕРУ

Поезија је споља

Од слова

Од

Савијених линија

У облике по нацртима

Отисака својих

Азбучних кућа

Улица и насеља

У којима свака од њих

У потпису и отиску

Има свој

Парни или непарни

Број

Поезија унутра

У себи

Сасвим је

Други израз

Други цртеж

Друга изложба

Са много светла

Усред таме која га
Злокобно 

Опкољава

Као бегунца из строгог

Затвора

Многе песме су често

Написане на начин

Да се унапред заврше

Било да су написане као

Љубавне а било као

Епови о драматичном рату

Између два срца

М и Ж

Уочи Преображења господње 2019.

КЊИГА ОДЛАЗАКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КЊИГА ОДЛАЗАКА

Боже како сам

Изнебуха

Да не кажем

Несмотрено а

Али  свакако

Изненада

Ненадано

Неочекивано

Почео да пишем

Књигу одлазака

Читајући

Списак умрлих

Пре пада њене

Прве клапе

Илити првог листа

Од дрвета до дрвета

Где се ревносно лепе

Или на други начин

Истичу читуље

У тој бројевима

Зачараној математици

Уочих како се ипак

По неком унапред

Утврђеном реду празне

Боксеви

Фахови па и

Фолдери

Рођених по декадама

Годишта

Као тренутно

У време овог писања

Најактуелнијег годишта

Рођених од тридесетих

До четрдесетих година

Господњег прошлог века

Очас се тако моја

Књига одлазака

Напуни важним подацима о

Датумима живота и смрти

Божијих рабова

Усклађених са Законом о

Заштити података о

Личности

Које сам познавао

Од којих сам неке пре

Више година испратио

Опроштајним писмима

По жељама њихових

Најближи рођака

Напуни се како већ рекох

Моја Књига одлазака

Са мноштвом уредно

Пре свега по тачности

Унетим подацима

Због које и добих писмо

Из  главне управе

Интернета

С потписом његовог

Послодавца и то са

Захтевом за откуп

Ауторских права за

Коришћење у будућности

Моје Књиге одлазака

Среда 21. августа господње 2019.

ОТКРИЈ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОТКРИЈ

Откриј спој

Епског и лирског

У себи

Завладај матерњим

Речима

У говору

Писању и певању

Строго

Изолуј интерпункцију

Да се не меша

У сваком тексту

Као мирођија

У свакој чорби

Превари своје уходе

Заварај их скретањем

У другом смеру

Одбаци свекојаке

Котураљке

Штуле и друга

Помагала јер са

Силом теже нема

Преговарања

У свему откривалачком

Овде изнетом

Негде по страни

Сакриj своје изјаве

Осим оне

Да се услуга не плаћа

Већ само резултат

Као једино мерило

Свега што се мери и

Премерава

Буди свој као

Свети Јован у

Књизи Откровења

18/08/ господње 2019.

СПУТАВАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СПУТАВАЊЕ

Спутавање је много више

Приморавање него

Ограничавање да се

Неко понаша

Изражава и одређује

По себи

Та врста мешања у ток

Туђег живота је

Несношљив притисак

На самопоуздање које

Под њим почиње да попушта  и

Претвара се у своју супротност

У слабост да се свако

Спутаван и спутан храбро и

Бескопромисно супротстави и

Одупре сваком облику

Приморавања и ограничавања

Права и слобода личности

По себи

Субота, 10. августа господње 2019.

КОНТРОЛОРИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КОНТРОЛОРИ

Постоје људи

Којих је њихов град

Сит

Који попут сумпорне

Киселине

Нагризају његов мир и

Ред

Па чак и фасаде

У центру изграђених

Репрезентативних здања

Стамбених и пословних

Зграда

Они попут некаквих

Самопроглашених

Контролора

Као пси луталице

Шестаре градом

Нарочито његовим

Главним шеталиштем

Познатим као корзо

Њихова неподношљивост

Започиње када

Своја некултурно дебела

Телеса

Сместе на неку клупу

С које се довикују с

Пролазницима

Чак и с оним непознатим

С које одапињу отровне

Заједљиве стреле још

Заједљивијих питања и

Коментара

Везане за садржаје торби

Које за собом из набавки

Вуку замишљени пролазници

Они се чак безобразно усуђују

Да их отворено пропитују о

Преводима познатих изрека с

Латинског језика

И тако све до почетка

Дивљања тепературе ваздуха

Од плус 30 до плус 40 Ц

Када се попут бубашваба

Повлаче  у своја смрдљива

Склоништа и азиле

Субота, 10/08/ господње 2019.

ТЕСТАМЕНТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТЕСТАМЕНТ

Папир

Тестаменат је

Најтежа и најзахтевнија

Изјава коју човек

Треба за живота да

Потпише пред адвокатом

У том послу

Најтеже је потписнику

Без потомака

И директних наследника

Оном који нажалост

Нема коме да остави

Оно што има

Што му је преостало

Као кућа са покућством

И  широком

Окућницом  и њивама

У атару

Разне  залихе

Уштеђевине

Акције или

Деонице

Вредног и брижног

Домаћина

Који се читав живот

С планом кућио

И скућено паметно

Распоређивао али који је

Чврсто одлучио да се све то

Не остави цркви или некој

Тобожњој хуманитарној

Организацији

Поготово оној поцрнелој

Од трилера нехуманих 

Проклетстава

Себичлука

Халапљивости и хипокризије

Зато тестамент као отисак

Воље његових ооставилаца

Може у породицама да

Изазове стравичан раскол

Раздор

Тоталан рат а Бога ми и

Експлозије јаче од оних

Изазваних

Усред густог минског поља

А наследници ко наследници би

Хтели све само за себе

Чак и органе

Здравље

Ловачку пушку

Неотворена паковања

Пертли за ципеле

Углед 

Образовање и поштовање

Које је у својој животној

Средини уживао

оставилац

Света недеља 11./8/ господње 2019.

ЦЕРЕРА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦЕРЕРА

Цереру

Богињу земљорадње

У старом Риму

Од атентатора

Попут грешног Брута

Чували су

Црвени азијски пас

Дола и и крокодил

Гавијал

Богиња Церера је

Поваздан

Највише желела

Да буде сама

Да сама тугује и

Да сама размишља

Између осталог

О смислу крокодилских

Суза

Током пребирања својих

Мисли

Говорила је себи

Да је тужна због живота

Али и због

Великих и обимних

Падавина кише

И малих

Недовољних приноса житарица

Кукуруз није спомињала

Ни онај звани шећерац

Гворила је самој себи

Шта то нас богове

Богиње и људе брига

Ко су други богови

Богиње и људи

Јер најважније је имати

Парче тла за себе

На коме можеш сигурно

Да  стојиш и

Не бојиш се гравитације

А за гравитацију је иронично

Додала да је подсећа на

Стриптизету која воли да

Обмањује своје тело

Која не зна да престане

Да се хвали шта све може

Богиња Церера је имала

Магично огледало

Сваки пута када би је угледало

Питало би је

Ко си бре ти

Јаднице

Није никада одговарала

На питање свог огледала

Јер јој се увек више свиђало

Да јој нико не треба

Па ни њено љубопитљиво

Магично огледало

Са својим речима

Питањима и закључцима

Тако је то када се

У самоћи тугује и размишља

Па чак и у тренутку када из потаје

Изненада и спретно

Севне кратки атентаторски

Нож  грешног

Брута

А пре него што датумирам

И потпишем овај текст

Волео бих да (са)знам на коју

Адресу да богињи Церери

Пошаљем моју троделну

Углавном песничку књигу

Одбрана избора

Понедељак, 12/8/ господње 2019.