ЦЕРЕРА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦЕРЕРА

Цереру

Богињу земљорадње

У старом Риму

Од атентатора

Попут грешног Брута

Чували су

Црвени азијски пас

Дола и и крокодил

Гавијал

Богиња Церера је

Поваздан

Највише желела

Да буде сама

Да сама тугује и

Да сама размишља

Између осталог

О смислу крокодилских

Суза

Током пребирања својих

Мисли

Говорила је себи

Да је тужна због живота

Али и због

Великих и обимних

Падавина кише

И малих

Недовољних приноса житарица

Кукуруз није спомињала

Ни онај звани шећерац

Гворила је самој себи

Шта то нас богове

Богиње и људе брига

Ко су други богови

Богиње и људи

Јер најважније је имати

Парче тла за себе

На коме можеш сигурно

Да  стојиш и

Не бојиш се гравитације

А за гравитацију је иронично

Додала да је подсећа на

Стриптизету која воли да

Обмањује своје тело

Која не зна да престане

Да се хвали шта све може

Богиња Церера је имала

Магично огледало

Сваки пута када би је угледало

Питало би је

Ко си бре ти

Јаднице

Није никада одговарала

На питање свог огледала

Јер јој се увек више свиђало

Да јој нико не треба

Па ни њено љубопитљиво

Магично огледало

Са својим речима

Питањима и закључцима

Тако је то када се

У самоћи тугује и размишља

Па чак и у тренутку када из потаје

Изненада и спретно

Севне кратки атентаторски

Нож  грешног

Брута

А пре него што датумирам

И потпишем овај текст

Волео бих да (са)знам на коју

Адресу да богињи Церери

Пошаљем моју троделну

Углавном песничку књигу

Одбрана избора

Понедељак, 12/8/ господње 2019.