ДВОЈНИК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДВОЈНИК

Зашто пишем о двојнику

Зато што је он

Негде у себи још увек

Ја

Без двојника човек је

Празан и незадовољан што

Нема ко да гледа иза његових

Леђа

А тек да се  расправља

О тумачењима света

Без

Двојника

Јер и он добро и

Поштено зна

Да није све сећање и

Његов монопол на

Памћење

Једном ми је

Тај мој пратилац од

Сунчеве прашине

Мајчиног млека и

Месечеве паучине

Саветовао

Никада никог ни усред

Највећег невремена

Не пуштај у свој ум

Јер није паметно да било ко

По софтверу твог бића

Вршља и

Премешта ствари из једног

У други угао собе

писарнице

Уосталом зар Никола Тесла

Није таква улажења

Дозвољавао ни својој

Мајци коју је бескрајно

Обожавао

Једном сам слушао

Како Бог изговара у

Продавници огледала речи

Ко не зна да изабере

Биће изабран

Да га нико никада

Ни за шта не бира

Изабира

Изабере

Зато после ратова

Нарочито са самим собом

Па и својим двојним двојником

Нико није луд да се

Не врати у мир

Макар и пешке

Или  преко Албаније

Као ономад славна

Српска војска на челу са

Краљем Петром Првим

На Свету недељу, 4. августа господње 2019.